Arheolozi veruju da je glad podstakla Atiline Hune da napadnu Rimsko carstvo u 5. veku.

Huni su migrirali na zapad preko Evroazije. Prebacivali se sa poljoprivrede na stočarstvo i postali nasilni jurišnici kao odgovor na jaku sušu u dunavskim pograničnim provincijama Rimskog carstva.

Mađarska je ove godine doživela svoje najsušnije leto, kao i mnoge druge države u Evropi, od početka meteoroloških merenja. Suša ima užasne posledice na poljoprivredu, piše u saopštenju. Arheolozi sada navode da su slični uslovi u 5. veku možda podstakli stočare da postanu pljačkaši, sa razornim posledicama po Rimsko carstvo.

Ekstremne suše uticale na život u 5. veku

Studija, objavljena u Journal of Roman Archaeology, tvrdi da su ekstremne suše iz 430-ih i 450-ih godina poremetile način života u dunavskim pograničnim provincijama Istočnog rimskog carstva. To je nateralo Hune da usvoje nove strategije kako bi se zaštitili od teških ekonomskih izazova.

Autori, Suzan Hakenbek i Ulf Buntgen došli su do svojih zaključaka nakon procene hidroklimatske rekonstrukcije na osnovu godova drveća. Ali i na osnovu arheoloških i istorijskih dokaza.

Upadi Huna u istočnu i centralnu Evropu u 4. i 5. veku dugo su se smatrali početnom krizom koja je pokrenula takozvane „velike migracije“ „varvarskih plemena“. To je dovelo do pada Rimskog carstva. Odakle su Huni došli i kakav je zapravo njihov uticaj na kasnorimske provincije nije bilo jasno.

Novi klimatski podaci rekonstruisani iz godova drveća od strane prof. Buntgena i njegovih kolega pružaju informacije o godišnjim promenama klime u poslednjih 2000 godina. Ona pokazuje da je Mađarska doživela epizode ​​neobično sušnih leta u 4. i 5. veku. Hakenbek i Bentgen ističu da bi klimatske fluktuacije, posebno sušne periode od 420. do 450. godine, smanjile prinose useva i pašnjake za životinje izvan poplavnih ravnica Dunava i Tise.

Neizbežne migracije

Buntgen je rekao: „Podaci o godovima daju nam neverovatnu priliku da povežemo klimatske uslove sa ljudskom aktivnošću iz godine u godinu. Otkrili smo da se periodi suše zabeleženi u biohemijskim signalima u godovima drveća poklapaju sa intenziviranjem napadačkih aktivnosti u regionu”.

Nedavna analiza izotopa skeleta iz regiona sugeriše da su Huni odgovorili na klimatski stres migracijom i mešanjem poljoprivredne i stočarske ishrane.

• Zbog velikih suša u Španiji izronio rimski vojni logor
• Zašto su Vikinzi misteriozno nestali u 15. veku sa Grenlanda?

Hakenbek je rekao: „Ako je oskudica resursa postala previše ekstremna, naseljeno stanovništvo je možda bilo prinuđeno da se preseli, da menja svoje životne navike i da se prebaci između uzgoja i mobilnog stočarstva. To su mogle biti važne strategije osiguranja tokom klimatske krize.”

Ali studija takođe tvrdi da su neki Huni dramatično promenili svoju društvenu i političku organizaciju da bi postali nasilni napadači.

Od stočara do napadača

Hunski napadi na rimsku granicu su se pojačali nakon što je Atila došao na vlast kasnih 430-ih. Huni su sve više zahtevali plaćanje zlata. Tradicionalno, Huni su prikazani kao nasilni varvari vođeni „beskonačnom žeđom za zlatom“. Ali, kako se ističe u ovoj studiji, istorijske izvore koji dokumentuju ove događaje prvenstveno su napisali elitni Rimljani koji su imali malo direktnog iskustva o narodima i događajima koje su opisali.

Studija tvrdi da ako je trenutno datiranje događaja tačno, najrazorniji hunski upadi iz 447., 451. i 452. godine poklopili su se sa izuzetno sušnim letima u Karpatskom basenu.

Jedan od razloga zašto su Huni napali provincije Trakiju i Ilirik 422., 442. i 447. godine bio je nabavka hrane i stoke, a ne zlata. Autori studije takođe ističu da je Atila zahtevao pojas zemlje „širok pet dana” duž Dunava jer je to moglo da ponudi bolju ispašu u vreme suše.