Na lokalitetu Đurine ćelije na Rudniku pronađeni su skeletni ostaci monaha iz 16. veka koji je oboleo i umro zbog tuberkuloze. Tuberkuloza je ozbiljna zarazna bolest koja je u prošlosti, bez sumnje, dovodila do smrti zaraženog.

Tokom arheoloških iskopavanja manastirskog kompleksa Đurine ćelije na Rudniku u 2018. godini arheolozi su otkrili ostatke manastirske nekropole. Na nekropoli je bio jedan grob u kojem je bio sahranjen muškarac, verovatno monah, oboleo od tuberkuloze

U radu objavljenom u Glasniku srpskog arheološkog društva 38 prikazani su rezultati bioantropološke analize ljudskih skeletnih ostataka iz groba br. 34.

Manastir Đurine ćelije

Arheološki ostaci nekadašnjeg manastira na Rudniku, Đurine ćelije, sistematski se istražuju od 2013. godine. Njih sprovodi Narodni muzej Aranđelovac, na čelu sa dr Dejanom Radičevićem, docentom na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Na osnovu pokretnih arheoloških nalaza i fresko slikarstva, zaključeno je da je život u manastiru trajao od početka 15. do kraja 17. veka. Znatan broj pokojnika je otkriven na nekropoli oko manastirske crkve. Sahrana pokojnika u grobu br. 34 koji je oboleo od tuberkuloze obavljena je u drugoj polovini 16. ili tokom 17. veka. Pokojnik je najverovatnije pripadao bratstvu ovog manastira.

Muškarac, starosti 30-40 godina, bio je sahranjen u jami u ispruženom položaju na leđima, prekrštenih ruku na stomaku. Po ivicama grobne jame bilo je mestimično poređano veće kamenje, a nadgrobno obeležje bilo je u vidu dva veća pločasta kamena, postavljena jedan do drugog.

Bioantropološka analiza skeletnih ostataka monaha

Na skeletnim ostacima ovog pokojnika primećene su patološke promene izazvane bacilom Mycobacterium tuberculosis. Na kostima lobanje i postkranijalnom skeletu su detektovane lezije koje su povezane sa ovom zaraznom bolešću. Sa unutrašnje strane lobanje primećeno je zapaljenje meningea ili moždanih ovojnica – bakterijski meningitis. Ovo zapaljenje dovodi do smrti ili trajnog oštećenja mozga.

Tuberkuloza je ozbiljna zarazna bolest koja obično pogađa pluća. Uzrokuje ga mala klica Mycobacterium u obliku štapića. Robert Koh je 1882. godine otkrio da je uzročnik tuberkuloze bacil i utvrdio njegovo prisustvo kod životinja i ljudi. Bakterija se može preneti sa čoveka na čoveka npr. kijanjem. Ili sa zaražene životinje na čoveka, uglavnom preko kontaminiranog mleka ili mesa.

Prvi slučajevi tuberkuloze zabeleženi su na ljudskim ostacima iz neolita starim 9.000 godina. To je period kada su životinje bile pripitomljene i kada ljudi počinju da žive u njihovoj blizini, u istim prostorijama i da svakodnevno budu u kontaktu sa njima. Što je svakako za posledicu imalo i prenošenje različitih zaraznih bolesti.

Kako je monah oboleo od tuberkuloze?

Tuberkuloza može da se razvije u mladosti i da se manifestuje tek nakon određenog perioda. Sve to zavisi od socijalnog statusa osobe, godina, načina života i imuniteta. Ukoliko dođe do zapaljenja meningea, kao što je to ovde bio slučaj, pokojnik umire za par nedelja.

Nedovoljan broj podataka nije omogućio autorima da saznaju kako i gde se ovaj muškarac zarazio bacilom tuberkuloze. Istorijski izvori za Srbiju, u kojima se spominje tuberkuloza, su šturi i ne pojavljuju se pre 19. veka.

Prema autorima, ključnu ulogu u širenju zaraznih bolesti imale su invazije Turaka na Balkan, koji su sa sobom mogli da donesu razne bolesti. Sa ratovima dolazi i glad. Takođe, zabeleženo je “malo ledeno doba” početkom 16. veka, koje je sigurno imalo negativan uticaj na čovekov organizam, na poljoprivredu i slično.

• Bolesti u srednjovekovnoj Srbiji
• Sifilis bio prisutan u Kini znatno pre dolaska posade Vaska da Game
• Naučnici su otkrili potencijalno mesto porekla Crne smrti ili kuge analizom DNK iz zuba

Autori su zaključili: “Po svemu sudeći, on je bio monah ovog manastira, čije je bratstvo bilo malo. Nije moguće utvrditi da li se razboleo pre ili posle stupanja u bratstvo. Ono što ostaje kao siguran zaključak jeste da su u 16. i 17. veku ljudi u srpskim manastirima bili bolesni i umirali od tuberkuloze, čak i u tako malim i izolovanim sredinama kao što je bila ona na Đurinim ćelijama.”

---

Dopuna 26.02.2024. Prema novoj studiji, najstariji zabeleženi slučaj tuberkuloze uočen je kod neandertalaca pre 35.000 godina.