Kako su se hranili monasi u manastiru Studenica?
Arheolozi su na osnovu analize tragova upotrebe na keramičkim posudama i na osnovu biljnih i životinjskih ostataka otkrili kako su se hranili monasi u manastiru Studenica. Njihove analize su takođe otkrile kako se hrana spremala i šta se tačno jelo tokom 13-14. veka.
U znamenitom kompleksu manastiru Studenici, zadužbini rodonačelnika vladarske dinastije Stefana Nemanje (1166–1196), pre nekoliko godina su završena višedecenijska arheološka istraživanja. Pronađeni keramički materijal je analiziran u celini, kao i biljni i životinjski ostaci.
Ukratko o Manastiru Studenica
Stefan Nemanja je u 12. veku, angažovao stručnjake koji su prvo osmislili kompleks pa ga onda i izgradili. Obziđe je specifično, u samom centru elipse je Bogorodičina crkva, oko bedema su ostale građevine.
Smatra se da je izgradnja manastira počela oko 1186. godine, kada je Nemanja konsolidovao državu. Onda se on 1196. godine tu povlači, što znači da je sam proces podizanja zdanja trajao oko deset godina. Naravno, freske su urađene tek posle njegove smrti, kada su njegovi sinovi Vukan, Stefan i Sava angažovali grčke umetnike koji su oslikali manastir 1209. godine.
Srednjovekovna etapa manastira obuhvata vreme od izgradnje, krajem 12. veka, pa sve do turskog osvajannja, sredinom 15. veka. U toku arheoloških iskopavanja je otkrivena velika količina keramike, sa preko 22.000 ulomaka.
- Manastir Đurine ćelije na Rudniku-rezultati arheoloških iskopavanja
- Šta su dosadašnja arheološka istraživanja otkrila o srednjovekovnoj crkvi u srcu Šumadije
Utvrđivanjem funkcije posuda i načina na koji se njima rukovalo, istraživači dovode u vezu tri vrste tragova upotrebe: naslage gari, oštećenja površine i ostaci sadržaja (analize lipida).
Upotreba keramičkih posuda
Na funkciju posude najpre mogu da ukažu tragovi gareži na njoj. Naime, tragovi gareži predstavljaju pouzdano svedočanstvo o tome da je neka posuda korišćena u procesu kuvanja jela uz otvoreni plamen, ili možda samo za grejanje vode pri obavljanju različitih poslova u domaćinstvu.
S obzirom na to da se keramička posuda najčešće koristi u procesu pripreme, kuvanja i serviranja jela, rukovanje njom podrazumeva pomeranje, odlaganje, pražnjenje sadržaja i čišćenje, to jest pranje, koje ostavlja karakteristične abrazivne tragove u vidu ogrebotina i ureza.
Keramičke posude oblikovane su na vitlu, relativno tankih zidova i gleđosane površine na više od polovine posuda. Uz to, posude su pečene na visokim temperaturama, u rasponu između 750˚C i 950˚C, sudeći prema preliminarnim rezultatima za keramiku kasnog srednjeg veka iz oblasti Rasa.
Višedecenijska arheološka iskopavanja u kompleksu manastira Studenica nisu donela otkriće mesta za pripremu hrane. Prema uobičajenoj srednjovekovnoj praksi, kuhinju je činilo nekoliko povezanih prostora, uključujući kuhinju, peć i ostave u blizini trpezarije.
Ishrana u manastiru Studenica
Tokom 14. veka, bratstvo manastira Studenice brojalo oko 60 monaha, koji su boravili u manastirskim kelijama. U zavisnosti od rasporeda postova, vremena održavanja liturgija, ali i od podneblja, monasi su uobičajeno imali obroke jednom ili dva puta dnevno, kada su jeli kuvana jela: kaše i variva, a i sirove namirnice, pre svega zelje i voće.
Pojedine vrste žitarica i voća nađene su i u samom manastiru Studenici. Raspolagali su malim izborom povrća. Krompir i paradajz uopšte nisu imali, ali su zato korišćene razne vrste repa. Posebno je bila popularna takozvana ljuta repa, koja je ličila na današnje rotkvice, samo nešto većih dimenzija. Ona je predstavljena i na ikonama. Mlečni proizvodi su bili često na stolu, a meso retko.
- Pronađen monah okovan gvozdenim lancima
- I monasi su bolovali od tuberkuloze u kasnom srednjem veku
- Prvi srpski kovani novac je dva veka stariji nego što se to ranije mislilo
Međutim, sudeći po rezultatima arheozoološke analize, meso domaćih životinja i peradi, pre svega kokošaka, korišćeno je u znatno većoj meri, nego što bi se to moglo naslutiti iz propisanih pravila. Jedno od objašnjenja ponuđeno je u manastirskim tipicima, gde se jasno napominje da se strogog režima ishrane ne moraju pridržavati bolesni, kao ni gosti.
Otkrivene su, neizostavne, riblje kosti. One svedoče o tome da je, osim dunavske morune i riba iz okolnih potočića, korišćena i riba koja se može naći van tog podneblja. To ne treba da čudi, jer je manastir imao svoje posede i na Skadarskom jezeru.
Trpeza manastira Studenice je specifična, razlikuje se i od one gradske i od seoske srednjovekovne. Reč je o jednom vidu produženog bogosluženja.
Hrana i piće su se služili u dekorisanim zdelama, krčazima, vrčevima za vino, bilo je buklija, čak i keramičkih pehara ali i uvoznih čaša od murano stakla. Bilo je, sigurno, i srebrnih posuda, ali njihovih ostataka u ovom slučaju nema. Manastir Studenica je ipak bila vladarska zadužbina, a tim obedima je ponekad prisustvovao i vladar.
Izvori: Manastir Studenica: Arheološka otkrića
Ishrana u manastiru Studenici:arheozoološka svedočanstva
ПОСУЂЕ И КУВАЊЕ У МАНАСТИРУ СТУДЕНИЦИ У 13-14. ВЕКУ: АНАЛИЗА ТРАГОВА УПОТРЕБЕ*
