Vikinzi su patili su od karijesa, jakih zubobolja i gubitka zuba. Međutim, zubi Vikinga iz Varnhema pokazuju znake napredne stomatologije.

Zubi iz Vikinga između 10. i 12. veka iz Varnhema svedoče o iznenađujuće naprednoj stomatologiji. Ovo je pokazalo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Geteborgu.

U studiji su analizirana 3293 zuba koji su pripadali 171 osobi iz doba Vikinga u Vastergotlandu, u Švedskoj. Arheološki lokalitet je poznat po opsežnim iskopavanjima vikinških i srednjovekovnih naselja, uključujući grobnice u kojima su skeleti i zubi bili dobro očuvani.

Istraživački tim sa Instituta za odontologiju Univerziteta u Geteborgu radio je sa osteologom iz Muzeja Vestergotlanda. Lobanje i zubi su prevezeni u Geteborg, gde su obavljene sve analize, odnosno pregledi zuba drevnih ljudi.

Velika većina Vikinga imala je karijes i gubitak zuba

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu PLOS ONE. Pokazali su da je 49% populacije Vikinga imalo jednu ili više karijesnih lezija. Kod zuba odraslih ljudi, 13% je bilo zahvaćeno karijesom i to često u korenu. Naime, deca sa mlečnim zubima ili sa mlečnim i stalnim zubima nisu imala karijes.

Gubitak zuba je takođe bio čest kod odraslih osoba. Analizirani zubi odraslih osoba su pokazale da su tokom života imali u proseku 6% izgubljenih zuba, isključujući umnjake. Rizik od gubitka zuba se povećava sa godinama. Što je posledica više faktora.

Istraživanja pokazuju da su karijes, infekcije zuba i zubobolja bili uobičajeni među stanovništvom Vikinga u Varnhemu. Ono što je jako iznenađujuće jesu primeri pokušaja da se zubi sačuvaju na različite načine.

• Najstariji dokazi upotrebe plombi na zubima
• Proteza napravljena od ljudskih zuba pronađena u Toskani

„Postojalo je nekoliko znakova da su Vikinzi modifikovali svoje zube, uključujući dokaze o korišćenju čačkalica, turpijanju prednjih zuba, pa čak i stomatološkom tretmanu zuba sa infekcijama“, kaže Karolina Bertilson, stomatolog.

Napredni stomatološki tretman

Jedan od znakova naprednijih zahvata bili su kutnjaci sa izbušenim rupama, od krune zuba do pulpe. Verovatno da bi se smanjio pritisak i ublažila jaka zubobolja usled infekcije.

„Ovo je veoma uzbudljivo videti, a ne za razliku od stomatoloških tretmana koje danas sprovodimo kada bušimo inficirane zube. Čini se da su Vikinzi imali znanja o zubima, ali ne znamo da li su sami radili ove procedure ili su imali pomoć“, priča Karolina Bertilson.

Prednji zubi su imali ureze koji su predstavljali markere identiteta. U ovoj studiji i u prethodnoj veštačka modifikacija zuba bila je zabeležena među muškarcima.