Arheolozi su otkrili okrutnu stvarnost s kojom su se suočavali rudari tokom ptolemejskog perioda. Pronađeni su gvozdeni okovi koji su korišćeni za zarobljavanje rudara zlata iz 3. veka pre nove ere.

Istraživanja rudnika zlata na nalazištu Ghoza, starom 2.300 godina, otkrila su da su neki radnici bili primorani da rade s teškim gvozdenim okovima oko gležnjeva, što ukazuje na okrutnost i bešćutnost na kojima je izgrađeno egipatsko carstvo.

Ptolomeji su imali više od 40 rudnika

Egipat je oduvek bio bogat mineralnim resursima, a njegovo zlato je bilo visoko cenjeno. U novoj studiji objavljenoj u časopisu Antiquity, istoričar i arheolog Beranžer Redon ističe da je eksploatacija zlata dostigla vrhunac tokom ptolemejskog perioda, koji je započeo nakon što je Aleksandar Veliki osvojio Egipat 332. godine pre nove ere. Ptolomejima su bili potrebni resursi za finansiranje vojnih kampanja, arhitektonskih projekata i očuvanje moći u regionu.

Tokom njihove vladavine uspostavljeno je više od 40 novih rudnika širom kraljevstva. „Novoj dinastiji koju je osnovao Ptolemej I bilo je neophodno zlato za vojne operacije, prestižne projekte i monumentalne građevine u Aleksandriji“, piše u radu.

• Vizantijski monah asketa u lancima zapravo je bila žena
• Rimljani su rudnik zlata u Španiji iscrpili i izazvali ekološku katastrofu
• Stari Egipćani su žigosali robove koji su bili vlasništvo faraona

Nedavna iskopavanja u Ghozi su pokazala da je rudnik zlata bio organizovan kao selo sa ulicama, stambenim blokovima i administrativnim zgradama, što ukazuje na složenu društvenu strukturu. Ovaj rudnik zlata je radio tokom druge polovine 3. veka pre nove ere, a na lokalitetu su pronađeni stotine grnčarskih ulomaka (ostrakoni) koji sadrže podatke o rudarima i njihovim platama, postavljajući pitanje raznolikosti radne snage.

Rudari u okovima

Postoji verovatnoća da su mnogi od radnika bili slobodni, a ne robovi. Ipak, u januaru 2023. u selu su otkrivena dva kompleta gvozdenih okova, što je stvorilo drugačiju sliku. Prvo otkriće obuhvata sedam prstenova za noge zajedno sa dve karike lanca, dok se u drugom nalaze četiri karike i fragmenti dva prstena. Ovi okovi, namenjeni isključivo sputavanju ljudi, mogli su se skinuti samo uz spoljnu pomoć, otežavajući kretanje i rad.

„Ovi okovi nisu bili namenjeni za životinje, već su dizajnirani za ljudsku upotrebu“, objašnjava Redon, dodajući da bi hodanje u njima bilo izuzetno iscrpljujuće. Istorijski tekstovi iz 2. veka pre nove ere, koje je napisao pisac Agarthida, otkrivaju da su „oni koji su osuđeni na ovaj način, a njih je mnogo, radili na svojim zadacima neprekidno danju i noću“.

Iako su drevni tekstovi spominjali takvu praksu, arheološki dokazi o okovima su neverovatno retki, zbog čega ovo otkriće predstavlja značajan doprinos razumevanju ropstva u ptolemejskom Egiptu. „Ispod bogatstva Egipta i impozantnih planina Istočne pustinje skriva se istorija eksploatacije“, piše Redon. „Zlato iz ovih rudnika pomoglo je u finansiranju ambicija egipatskih vladara, ali je to imalo veliku ljudsku cenu.“