Pre oko 1.1 milion godina Evropa je pretrpela ekstremno zahlađenje što je dovelo do toga da rane populacije hominina budu zbrisane.

Prve populacije ranih ljudi koje su napustile Afriku i proširile se u druge delove sveta nailazile su na ozbiljne poteškoće. Prema studiji, objavljenoj u časopisu Science, Evropa je pre oko 1.1 milion godina pretprela veliko zahlađenje koje je trajalo oko 4.000 godina. Ovo ekstremno zahlađenje severnog Atlantika, uticalo je na populaciju ranih ljudi koji su kolonizovali Evropu. Nažalost, to je dovelo do toga da oni izumru.

Prvi koji je napustio Afriku jeste Homo erectus. Najraniji fosilni ostaci ovih hominina u Evropi nalaze se u pećinama Atapuerke u Španiji. Više o tome: Fosilni ostaci ranih ljudi starosti više od milion godina pronađeni u Evropi

Arheološki dokazi u vidu fosilnih ostataka i oruđa pokazuju da je Homo erectus stigao u Evropu iz Azije pre između 1,8 miliona i 1,4 miliona godina. Moguće da su izumrli pre oko 1,1 milion godina.

Zahlađenje koje se dogodilo se po jačini poklapa sa ledenim dobom. Ono je Evropu učinilo negostoljubivom za grupe ranih ljudi, lovaca-sakupljača. Naime, ekstremno zahlađenje je njima uništilo i resurse hrane, što je dovelo do toga da i sami ljudi polako nestanu.

• Ljudi su u Evropi palili vatru pre 250.000 godina
• Najraniji poznati dokazi kuvanja hrane na arheološkom nalazištu u Izraelu pre 780.000 godina

Istraživači su rekonstruisali drevnu klimu na osnovu organskih jedinjenja koje su ostavile sitne alge i sadržaja polena u sedimentu jezgra iz okeana koji je izbušen blizu portugalske obale. Kompjuterska simulacija je pokazala da je prosečna temperatura vazduha pala za oko 4,5 stepeni Celzijusa.

Zahlađenje je znatno uticalo na život naših dalekih rođaka

Homo erectus je bio slične građe kao mi danas, a ne kao neandertalci, koji su bili jake građe, masivnijih kostiju, a koji su navikli na hladne vremenske uslove. Verovatno je to Homo erectusu dodatno otežalo adaptaciju na hladnoću, „dok bi kreiranje efikasne odeće i skloništa i pronalaženje sredstava za paljenje vatre bilo izazovno“, piše u studiji.

Sledeći dokaz o ranim ljudima u Evropi potiče od pre oko 900.000 godina. „Verovatno nakon što je kasnija i snažnija vrsta, Homo antecessor, stigla tamo iz Afrike ili Azije“, rekli su istraživači.

Jasno je da postoji jaz od 200.000 godina. Ova praznina se javlja istovremeno sa novootkrivenom fazom zahlađenja. Ta hladnoća je proterala ili zbrisala sve prve ljude u Evropi, prema studiji. Nakon dužeg vremena nova populacija ljudi se vratila, kada je krenulo zagrevanje.

Pitanje, na koje je teško odgovoriti, koliko je ljudi tada umrlo, ostaje nejasno. Najgrublja procena istraživača jeste da je stradalo nekoliko desetina hiljada hominina.

Klimatske promene su značajno uticale na život arhaičnih ljudi. Sada znamo da nije postojao kontinuitet u naseljavanju. Izumiranje ljudi je u nekim oblastima bilo izazvano hladnom klimom.