Poreklo nedešifrovanog pisma je ključno za razumevanje početka pisanja u ljudskoj istoriji. Jedno takvo pismo, koje nije još uvek dešifrovano, potiče sa čuvenog Uskršnjeg ostrva. Uskršnje ostrvo ili Rapa Nui je poznato po džinovskim kamenim Moai statuama.

Tim sastavljen od naučnika iz Italije, Nemačke i Švajcarske navodi da je pismo na Rapa Nuiju (Uskršnje ostrvo) izmišljeno nezavisno i da se koristilo pre nego što je došlo do kontakta sa evropljanima u 18. veku.

Kako bi testirali svoju hipotezu, analizirali su četiri drvene ploče sa Uskršnjeg ostrva, koje se nalaze u Rimu. Ploče su sadržale sistem pisanja glifovima, poznatim kao Rongorongo ili lokalno ostrvsko pismo.

Naučnici su koristili tehniku radiokarbonskog datovanja C14 kako bi utvrdili starost drveta na kome je pismo ispisano.

• Disk iz Festosa, nerešena arheološka misterija
• Indijana Džons i čuveni Antikitera mehanizam
• Misteriozni disk iz Nebre – najstariji astronomski prikaz na svetu

„Do sada su samo dve ploče (od najmanje 27 za koje je poznato da postoje) bile direktno datovane, što ih stavlja u 19. vek, što ne rešava pitanje nezavisnog pronalaska“, navode autori studije u objavljenom u časopisu Scientific Reports. Jedna se nalazi u Sankt Petrburgu, a druga je u Berlinu.

Takođe, samo poreklo pisma još uvek nije jasno. Nedoumica naučnika jeste da li je pismo izmišljeno pre dolaska evropskih putnika u 18. veku. Zato su se istraživači odličili za metodu C14 kako bi datovali dostupne drvene ploče.

„Za potrebe rada smo metodom C14 datovali četiri Rongorongo ploče, koje se čuvaju u Rimu.“, rekli su autori.

Rapa Nui ili Uskršnje ostrvo

Uskršnje ostrvo je jedno od najizolovanijih ostrva na svetu, a nalazi se u sred Tihog okeana, odnosno oko 3800 km od obale Čilea. Uskršnje ostrvo je ipak bilo još jedno mesto na planeti koje su ljudi naselili, ali tek između 1150. i 1280. godine.

Čitavo ostrvo je bilo prekriveno bujnom palminom šumom. Onog trenutka kada su ljudi polinežanskog porekla naselili ostrvo počeo je proces krčenja šuma. Kada su evropski moreplovci otkrili Rapa Nui 1722. godine, njegovo tlo je u velikoj meri bilo erodirano i iscrpljeno, a endemske vrste su nestala, džnovske Moai statue su bile porušene. Međutim, naučnici još uvek ovu antropogenu ekološku katastrofu pokušavaju da shvate, kako bi otkrili da li se to zaista tako dogodilo i u tolikoj meri.

The Moai statue of Hoa Hakananai'a, sacred to the heritage and culture of the Rapa Nui people of Easter Island #Polynesia, remains on exhibition in the #BritishMuseum, totally decontextualised and desparately waiting for its repatriation #MuseumsUnlocked @profdanhicks @pyz30 pic.twitter.com/StR4b8548i

— George Vardas (@VardasGeorge) June 17, 2020

Naime, dolazak evropljana imao je poguban uticaj na lokalno stanovništvo i njihovu kulturu. Lokalno stanovništvo je otimano. Vršeni su napadi i od strane Peruanaca 1862. godine koji su sa brodovima kidnapovali 1000 ljudi, a onda su i epidemije ubijale lokalce. Nažalost, do kraja 18. veka, najveći deo tradicionalne kulture Uskršnjeg ostrva je nepovratno izgubljen.

Džinovske Moai statue

Ostrvo je poznato po Moai statuama. Moai megalitske statue se često postavljaju na ahus, ceremonijalne platforme. Za njih se kažu da su reinkarnacija predaka. Ispod pojedinih ahus-a pronađene su i sahrane. Na ostrvu je pronađeno manje od 1000 Moai statua, čak i danas arheolozi otkrivaju izgubljene statue. Više o tome: Otkrivena nova moai statua na Uskršnjem ostrvu

Prosečna visina Moai statua iznosi oko 4 metra, sa težinom od 13 tona. Isklesane su od tufa. Najveća statua je oko 10 metara visine i 82 tone težine. Neke su nosile „kape“, poznate kao pukao. Još uvek se tačno ne zna zašto su ove kamene statue napravljene u tolikom broju i u takvom obimu, niti kako su premeštene po ostrvu. Verovatno su šume krčene za te potrebe.

Nažalost, mnoge su uklonjene sa ostrva i raštrkane širom sveta, u Francuskoj, SAD-u, Britaniji…

Pismo sa Rapa Nuija

Rapa Nui je nekada imao svoje lokalno pismo Rongorongo, koje ima sličnosti sa stenskim petroglifima pronađenim na ostrvu.

Pismo je često žrtva prilikom uništenja jedne kulture, pa tako je i ovde bio slučaj. Rongorongo su prvi primetili stranci 1864. godine. Do danas se sačuvalo 27 drvenih ploča ispisanih pismom ostrvljana. Nijedno se ne nalazi više na ostrvu. Većina je spašena sredinom 19. veka i poslata u inostranstvo, dok su druge ploče namerno uništene.

Postojeći tekstovi su relativno dugi i pisani pomoću slikovnih znakova, koji se često nazivaju „glifovima“. Rongorongo je poseban sistem pisanja koji je podrazumevao naizmenično pisanje sa leva na desno i obrnuto.

„Otkrivanje sistema pisanja u tako udaljenom kutku sveta je iznenađujuće, a debata je još uvek u toku o njegovom poreklu. Iako je teško dokazati da kontakt sa pismenim Evropljanima nije bio podsticaj za njegovo stvaranje, njegovi slikovni glifovi ne liče ni na jedno poznato pismo. Oni, naime, pokazuju svoje najbliže paralele u motivima drevne klesane stenske umetnosti pronađene na ostrvu“, napisali su autori u radu.

Znakovi sadrže različite prikaze ljudi, njihovog položaja, delova tela, životinje, biljke, alate, nebeska tela i slično.

Pismo je još uvek nije prevedeno

Pismo, uprkos mnogim pokušajima, ostaje do danas nedešifrovano. Drvene ploče prestaju da se proizvode nakon druge polovine 18., odnosno početkom 19. veka, kada su krenule velike racije i kidnapovanja lokalaca.

Naučnike je mučilo vreme nastanaka drvenih ploča koje mogu da otkriju da li su one nastale nezavisno od kontakta sa evropljanima. U drugim delovima sveta je pismo originalna tvorevina, kažu istraživači. Poput pisma u Mesopotamiji, Egiptu, Kini i Mezoamerici.

Ukoliko Ronorongo prethodi dolasku drugih ljudi, mogao bi da predstavlja još jedan, i najnoviji pronalazak u ljudskoj istoriji.

Analiza jedne, od četiri datovanih drvenih ploča sa Uskršnjeg ostrva je pokazala da je ploča D iz 15. veka. „Jedna drvena ploča je dala jedinstven i siguran datum, a to je sredina 15. veka, dok su ostale tri nastale u 19. veku“, piše u radu.

Iako je reč o samo jednoj drvenoj ploči, dovoljan je dokaz da je lokalno stanovništvo Rapa Nuija moglo da razvije sistem pisanja bez uticaja stranaca.