“Najstarija” piramida na svetu u Indoneziji ipak nije toliko stara, a nije ni piramida
Nakon što je otkriće „najstarija piramida na svetu pronađena je u Indoneziji, starosti 25.000 godina“ privuklo pažnju medija, ubrzo su arheolozi širom sveta odbacili ovo senzacionalno otkriće.
Arheološki lokalitet Gunung Padang u zapadnoj Javi, u Indoneziji je prema istraživačima najstarija piramida na svetu. Ovo otkriće je objavljeno u Archaeological Prospection. Ubrzo je privuklo pažnju svih medija, što je verovatno i bio cilj autora rada. Arheolozi pronašli najstariju piramidu na svetu u Indoneziji?
Međutim, reakcije arheologa su od tada izazvale skepticizam. Nedovoljno je dokaza da bi se takva tvrdnja potkrepila. Naselje koje se tamo nalazili izgrađeno je pre samo 6.000 do 7.000 godina.
Nema dovoljno dokaza
Izvanredne tvrdnje zahtevaju izvanredne dokaze, a drugi arheolozi su daleko od uverenja da je tim obezbedio ovo, posebno imajući u vidu kako bi ponovo napisao istoriju ljudskog razvoja.
Lutfi Jondri, arheolog iz BRIN-a u Bandungu u Indoneziji, rekao je za Nature da je njegov rad pokazao da su ljudi u toj oblasti živeli u pećinama pre između 12.000 i 6.000 godina. Drevni ljudi nisu ostavili dokaze da su imali „izvanredne sposobnosti da grade ovakve sofisticirane građevine“ hiljadama godina pre svih.
Ukoliko bi piramida imala tako veliku starost, ona bi nadmašila starost svih ostalih monumentalnih spomenika širom sveta. Trenutno se najstarijim spomenikom, izrađenim od strane drevnih ljudi, smatraju kameni spomenici iz Gobekli Tepea, starosti oko 11.000 godina.
Ali Gunung Padang bi mogao biti više nego dvostruko stariji od ovih drevnih megalita, kažu autori u članku u Archaeological Prospection. „Dokazi iz Gunung Padanga navode da su napredne građevinske prakse već bile prisutne kada poljoprivreda, možda, još nije bila izmišljena“, tvrde oni.
New evidence suggests Indonesia’s Gunung Padang could be world’s oldest known pyramidhttps://t.co/YAd197ED5p pic.twitter.com/aRqarhvgln
— Arkeonews (@ArkeoNews) November 21, 2023
„Podaci koji se iznose u ovom radu ne daju u prilog njegovom konačnom zaključku, da je naselje izuzetno staro. Ipak, to je ono što je dovelo do naslova“, rekao je Flint Dibble za Guardian, arheolog sa Univerziteta u Kardifu.
Pseudonauka u naučnim časopisima
Sumnju je podstaklo saznanje da je rad lektorisao kontroverzni britanski pisac pseudonačnih tekstova, Grejem Henkok (Graham Henckok), pandan Eriku fon Denikenu i Semiru Osmanagiću.
On tvrdi da je nekada sofisticirana, drevna kultura, koja je kasnije uništena u kosmičkom incidentu, donela nauku, tehnologiju, poljoprivredu i monumentalnu arhitekturu primitivnim ljudima koji su naselili svet nakon poslednjeg ledenog doba. Gunung Padang bi mogao biti primer njihovog ručnog rada, naveo je u svojoj pseudonaučnoj Netfliks seriji, Drevna apokalipsa (Ancient Apocalypse).
- Da li su kristalne lobanje prave?
- Lažiranje prošlosti – 3 najpoznatije arheološke prevare
- I ne, brodovi i čamci iz Viminacijuma nisu 70.000 godina stari
Zahvaljući povicima sa svih strana, urednik časopisa Archaeological Prospection, koji izdaje Wiley, pokrenuo je istragu u vezi „naučnog sadržaja“ rada.
Glavni autor studije o Gunung Padang, geolog i profesor Dani Hilman Natavidjaja je za Observer rekao da smatra da su Henkokove ideje „razumna radna hipoteza“.
Natavidjaja i njegov tim tvrde da njihova upotreba radara koji prodire u zemlju pokazuje da ispod glavne građevine postoji nekoliko dubljih slojeva koje je napravio čovek sa najnižim, očvrslim jezgrom lave, koji pokazuje znake da je „pažljivo izvajan“.
Tim izveštava da su uzorci tla izvađeni iz materijala izbušenog iz brda duboko ispod lokacije datirani na 27.000 do 16.000 godina, sa kasnijim dodacima za koje se smatra da su stari oko 8.000 godina. Arheolozi iz Indonezije zaključuju da Gunung Padang ima jasne dokaze da se njegova konstrukcija može pratiti unazad do 25.000 godina ili više, u vreme kada je planeta još uvek bila u poslednjem ledenom dobu.
Potrebna su bolja istraživanja i dokazi
Ali Flint Dibl i drugi arheolozi su tvrdnju odbacili. Ističu da Natavidjaja i njegov tim ne pružaju nikakve dokaze da su zatrpane ostatke napravili ljudi. Kažu da bi mogao biti star više od 20.000 godina, ali je verovatno prirodnog porekla jer nema dokaza o ljudskom prisustvu, kao što su fragmenti kostiju ili artefakti. Odnosno bilo šta uverljivo što bi ukazalo na prisustvo drevnih ljudi, kako je to inače slučaj sa svim drugim arheološkim nalazištima u svetu.
„Ako biste otišli u Vestminstersku palatu i istražili jezgro sedam metara u zemlju i izvadili uzorak zemlje, mogli biste da kažete da je staro 40.000 godina“, rekao je Dibl. „Ali to ne znači da su Vestminstersku palatu izgradili drevni ljudi pre 40.000 godina. To samo znači da dole ima ugljenika koji je star 40.000 godina. Izuzetno je što je ovaj rad uopšte objavljen.”
Arheolozi se nadaju da će rad biti povučen i da se ovakve stvari više neće ponavljati, budući da nauci nanose nemerljivu štetu.
Inače, ova priča jako podseća na jedan balkanski primer – „Bosansku piramidu“:
