Kameno oruđe pronađeno na teritoriji današnje Ukrajine staro je 1.4 milion godina i najraniji je dokaz prisustva ranih ljudi u Evropi. Oruđe nisu izradili Homo sapiensi, već izumrla ljudska vrsta.

Na arheološkom nalazištu Korolevo u zapadnoj Ukrajini, koje je danas kamenolom, arheolozi su pronašli kameno oruđe iz paleolita. Do otkrića lokaliteta došlo se 1974. godine.

Ovo nalazište sadrži najranije poznate dokaze hominina u Evropi. Do nedavno je tu počasnu titulu imala Atapuerka u Španiji. Više o tome: Fosilni ostaci ranih ljudi starosti više od milion godina pronađeni u Evropi

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature, istraživači navode da su prvi ljudi koji su naselili Evropu krenili od istoka ili jugoistoka ka zapadu. I da su koristili toplije periode kako bi kolonizovali Evropu.

Istraživački projekat je trajao četiri godine. U njemu su učestvovali naučnici iz pet zemalja i više o deset istraživačkih institucija iz celog sveta. Nije postojala metoda kojom bi se preciznije datovali artefakti od kamena velike starosti, ističu u izjavi.

Najstarije arheološko nalazište u Evropi

Prve artefakte u Korolevu otkrili su radnici koji su radili u kamenolomu. Arheolozi su potom pronašli oko 90.000 kamenih oruđa. Ovaj lokalitet nalazi se blizu jugozapadne granice Ukrajine sa Mađarskom i Rumunijom.

Anatomski moderni ljudi, napustili su Afriku pre oko 270.000 godina. Potom, izumrle ljudske vrste su već migrirale iz Afrike u Evroaziju pre oko 1.8 miliona godina.

Stoga, artefakti ovako velike starosti mogla je da napravi samo jedna izumrla ljudska vrsta. Sve upućuje na to da je reč o Homo erectus.

• Masovno zahlađenje pre 1.1 milion godina zbrisalo je prve ljude
• Pronađena izvanredna “džinovska” kamena ručna sekira starosti 300.000 godina
• Pogledajte kako je izgledao Hobit, izumrla ljudska vrsta patuljastog rasta

Najstariji artefakti iz Ukrajine napravljeni ostavljeni su u koritu reke, a rađeni su u olduvajskom stilu. To je najprimitivniji oblik ljudske izrade alata. Slične kamene alatke pronalazili su arheolozi na drugim lokalitetima u Africi, Evropi i Aziji.

Nova metoda datiranja artefakata velike starosti

Da bi preciznije odredili starost kamenog oruđa tim je koristio relativno novu metodu datiranja. Ova metoda uključuje analizu radioaktivnih čestica unutar mineralnih zrna koje su proizveli kosmički zraci – naelektrisane čestice koje putuju kroz svemir i padaju na Zemlju.

Kosmički zraci mogu pokrenuti nuklearne reakcije unutar stena na površini, stvarajući radioaktivne izotope (različite verzije elemenata) koji su inače izuzetno retki na Zemlji.

Kako se ovi takozvani kosmogeni nuklidi formiraju kada su ove stene izložene na površini, ali ne i kada su zakopane pod zemljom, istraživači mogu analizirati nivoe različitih kosmogenih nuklida da bi procenili kada su zakopani ispod zemlje.

Nažalost, fosili nisu pronađeni. Uslovi sredine otežavaju očuvanje fosila i zemljište je jako kiselo.

Istraživači veruju da postoje i druge lokacije na kojima ima tragova ljudskih aktivnosti iz paleolita, samo je problem što su one na severu duboko zakopane ili su uništene glečerima.