Neuobičajene sahrane Sarmata na teritoriji Srbije

Neuobičajene sahrane Sarmata na teritoriji Srbije
Sahrana Sarmata u Vojlovici u Pančevu (Миладиновић-Радмиловић и Вуловић 2014, сл. 3)

Na teritoriji Vojvodine, uglavnom, tokom zaštitnih arheoloških iskopavanja dolazilo se do otkrića neuobičajenih sahrana pripadnika sarmatskih plemena. Reč je o nemarnom ili pak nasilnom polaganju ljudskih skeleta u objekte stambenog ili ekonomskog karaktera u okviru naselja.

Pojava pohranjivanja pokojnika u naseljima, u rimskom periodu i početkom Seobe naroda, zabeležena je u arheološkim studijama kako na prostoru Karpatskog basena, tako i u oblastima neposredno uz njegov obod.

Zabeleženo je nekoliko zanimljivih slučajeva vezanih za neuobičajenu pogrebnu praksu Sarmata tokom kasnoantičkog perioda. Ovom problematikom su se bavili srpski antropolozi u svojim radovima.

Neuobičajene sahrane zabeležene su na dva lokaliteta: Vojlovica-Pančevo i Verušić-Stub 148 (Subotica).

Lokalitet Vojlovica-Pančevo

Prva zaštitna arheološka istraživanja u krugu Rafinerije nafte Pančevo u Vojlovici obavljena su 1980. godine. Iskopavanjima je utvrđeno da je reč o višeslojnom lokalitetu od neolita, bronzanog doba, kasnoantičkog i do srednjovekovnog perioda.

Tokom istraživanja otkrivena je nekropola koja je korišćena tokom 3. i 4. veka i 54. skeletne sahrane. Pokojnici su se sahranjivali u jednostavne grobne rake pravougaonog oblika.

Sledeća zaštitna arheološka istraživanja na ovom lokalitetu koja su sprovedena 2010. godine donela su nova otkrića. Otkriven je grob 55 u ukopu kružnog oblika. Antropološka analiza pokazala je da se radi o individui ženskog pola starosti oko 25. godina. Ono što se izdvajalo od svih dosadašnjih sahrana jeste način na koji je ona bila sahranjena.

Sahrana žene Vojlovica-Pančevo (Миладиновић-Радмиловић и Вуловић 2014, сл. 3б)

Pokojnica je bila sahranjena u položaju koji nije bio tipičan za sahranjivanje Sarmata. Gornja polovina tela bila je položena na stomak sa glavom uzdignutom i upravljenom ka zidu jame i sa rukama savijenim u laktovima. U donjoj polovini telo je bilo položeno u zgrčeni položaj na desni bok.

Lokalitet Verušić-Sub 148 kod Subotice

Ovaj lokalitet nalazi se 7,5 km južno od Subotice, a dokumentovan je 2005. godine prilikom rekognosciranja terena. Zaštitna arheološka istraživanja sprovedena su 2006. godine, međutim, istočni deo lokaliteta je već tada bio devastiran eksploatacijom peska. Zbog toga su istraživanja nastavljena sledeće godine i trajala su do 2011. godine.

Na osnovu arheološkog materijala, lokalitet je datovan u kasnosarmatski period (kraj IV-prva polovina V veka). Otkriveni ljudski skeletni ostaci potiču iz tri objekta sa različitih delova lokaliteta.

Skelet 1, koji je pripadao odrasloj individui bio je položen u plitku jamu nepravilnog oblika. Bio je položen na leđima, orijentacije J-S, pognute glave i licem naslonjenim na desno rame. Ekstremiteti su bili u opruženom položaju.

Sahrana skeleta 1 (Димовски 2014, Табла 1)

U objektu 48 nalazila su se tri dečija skeleta. Položaji skeleta 3 i 4 ukazuju da su deca bila “nemarno” bačena u jamu. Skelet 2 je bio u opruženom položaju na leđa.

Skeleti 2, 3 i 4 u jami (Димовски 2014, Табла 2)

Kosti glave skeleta 5 bile su dislocirane i nisu bile u artikulaciji sa telom. Na osnovu ostataka trupa i desne noge, skelet je bio postavljen na trbuhu, orijentacije SZ-JI.

Sahrana skeleta 5 (Димовски 2014, Табла 3)

Pored značajnih patoloških promena uočenih na zubima i kostima pohranjenih individua, uočene su i tafonomske promene na skeletima 3 i 5 koje su nastale strvinarenjem životinja. Na osnovu tih promena, prisutni tragovi pripisuju se zubima kanida.

Otisak zuba na karlici (Димовски 2014, сл. 4)

Stoga se pretpostavlja da su skeleti ovih individua bili neko vreme izloženi na otvorenom pre nego su bačeni u jame. Isto je i sa skeletom 4, iako tih promena nema na kostima, ali zato arheološki podaci ukazuju na istovremeno pohranjivanje sa skeletom 3.

Otisak zuba na tibiji (Димовски 2014, сл. 4)

Jedan od razloga nemarnog ili nasilnog sahranjivanja u vezi je sa stalnim sukobima i socio-političkim promenama koje su navele žitelje da svoje voljene sahranjuju po ubrzanom postupku u jamama.

Pojedinačne sahrane otkrivene u sarmatskim naseljima značajne su jer ujedno svedoče i o periodima vojnih i ratnih sukoba.


Literatura: Миладиновић-Радмиловић, Н. и др. 2014. Антрополошка анализа новооткривеног скелета са локалитета Војловица-Панчево. Рад музеја Војводине 56: 91-104.

Димовски, Н. 2014. Неуобичајене сахране на касносарматском налазишту Стуб 148 на Верушићу-Биоархеолошка анализа. Годишњак градског музеја Суботица 12: 25-56.

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »