Nove DNK analize otkrile su kako je zapravo izgledala najpoznatija mumija na svetu
Ledeni čovek ili Eci najpoznatija je prirodno očuvana mumija na svetu. Od otkrića ove mumije 1991. godine na Alpima sprovedena su brojna istraživanja kako bi se saznalo o životu ovog čoveka i njegovih savremenika koji su živeli pre više hiljada godina. Sada, najnovije i poboljšane genetičke analize otkrile su kako je zaista izgledao Eci.
Analiza genoma otkrila je nove fizičke detalje Ecijeve mumije, a koja je pronađena zamrznuta u ledu na Alpima. Do otkrića mumije došlo se slučajno kada su planinari sa italijanske strane, blizu granice sa Austrijom naišli na zaleđene ljudske ostatke. Ovi mumificirani ostaci pripadali su muškarcu koji je umro pre oko 5.300 godina, nakon što ga je usmrtila strela. Ime Eci je dobio po dolini u kojoj je nađen. Od tada on postaje svetska senzacija za ljude širom sveta. Zamrznut u vremenu: Eci-ledeni čovek koji je živeo pre 5.000 godina
Eci je imao između 35 i 40 godina kada je umro, bio je visok 1,57 cm i imao je 50 kg. U trenutku smrti kod sebe je imao torbicu sa lekovitim bilje, potom bakarnu sekiru, luk i strelu i kapu na glavi od medveđe kože i ostatke odeće. Kako se lečio Ledeni čovek-Eci najpoznatija Alpska mumija
Nove i poboljšane analize drevne DNK
Poboljšana analiza drevne DNK donela je nova saznanja o tome koje boje kože je bila alpska mumija, njegovo poreklo i još jedan detalj. Iako je do sada bilo uobičajeno da se Eci prikazuje sa dugom i neurednom kosom, i bledom kožom, ispostavilo se da je ta rekonstrukcija pogrešna. Eci je bio ćelav i tamne puti.
Rezultati analize drevne DNK objavljeni su časopisu Cell Genomics.
Prva analiza drevne DNK nije bila precizna
Zahvaljujući dobroj očuvanosti Ecijevih ostataka naučnici su imali priliku da rade na drevnoj DNK. Oni su 2012. godine objavili nacrt verzije Ecijevog genoma, jednog od prvih drevnih genoma ikada sekvenciranih. Tada je analiza pokazala da je on imao bledu kožu i smeđe oči i stepsko poreklo. Stepsko poreklo je ono što je iznenadilo i zbunilo naučnike, jer to su drevni stočari iz istočne Evrope i centralne Azije. Danas je to poreklo uobičajeno među južnim Evropljanima.
Međutim, istraživanja su pokazala da ljudi iz stepa nisu ušli u Evropu barem još 1000 godina od smrti Ecija. To je pokazalo da Ecijev genom nije savršeno sekvenciran.
Poboljšana analiza dala je bolje podatke
Nakon jedne decenije, analiza drevne DNK su se znantno poboljšale i to je naučnicima pomoglo da ponovo analiziraju Ecijev genom.
Pokazalo se da to stepsko poreklo verovatno potiče od moderne kontaminacije DNK. Umesto toga saznalo se da je njegovo poreklo anadolsko. Smatra se da su ovi rani zemljoradnici, koji su živeli u zemlji stisnutoj između Sredozemnog i Crnog mora, migrirali u Evropu i pomešali se sa lokalnim lovcima-sakupljačima. Naime, Eci nije nosio mnogo DNK evropskih lovaca-sakupljača, nagoveštavajući da je njegova loza bila genetski izolovana od drugih Evropljana u to vreme.
Istraživači su takođe saznali da je Eci bio ćelav, ili skoro ćelav, kada je umro. Ovo je bilo genetski, jer njegovi geni pokazuju „predispoziciju za ćelavost“, piše u studiji. Markeri pigmentacije kože otkrili su da Ledeni čovek ima mnogo više melanina u svojoj koži nego što se očekivalo, što ga čini tamnijim od savremenih Sicilijanaca. Tokom života njegova prvobitna boja kože je verovatno bilo slična sadašnjoj boji kože mumije.