Otkriće rimskog vodovoda na gradilištu u Nišu
Potpuno nova trasa rimskog vodovoda, koja datira iz perioda između 3. i 5. veka i bila je jedna od glavnih za vodosnabdevanje Konstantinovog grada Naisusa, pronađena je na dva gradilišta u Nišu, kaže arheolog Aleksandar Aleksić. Izgradnja stanova biće nastavljena, ali tako da ne ugrozi značajno arheološko nasleđe, a ova otkrića unaprediće stručna i naučna saznanja o životu antičkog Niša.
Na mestu izgradnje stanova na Bulevaru Svetog Pantelejmona u Nišu, koja je obustavljena na dva gradilišta zbog arheoloških istraživanja, za manje od mesec dana pronađeni su značajni ostaci iz perioda Cara Konstantina, pišu Južne vesti.
Rimski vodovod pronađen je na oba gradilišta, kaže arheolog Zavoda za zaštitu spomenika Aleksandar Aleksić, koji objašnjava značaj pronađenih ostataka.
Ostaci vodovoda iznenadili arheologe
“Imamo dve faze vodovoda i cevovodni i zidni kanal. To je potpuno nova trasa rimskog vodovoda i jedan od glavnih pravaca za vodosnabdevanje antičkog Niša, Naisusa. Tih nalaza do sada nije bilo puno, pronađena su dva – jedan na Medijani koji je uništen i drugi krak kod Malog Ribnika i sad imamo ovaj na lokalitetu Podvinik. Značaj se ogleda u tome što predstavlja jedan od glavnih vodova za vodosnabdevanje Konstantinovog grada” pojašnjava Aleksić.
Pojašnjava da se kroz ova dva vodovoda može pratiti i razvoj rimskog Naisusa. On je svoj procvat doživeo u 4. i 5. veku, u vreme imperatora Konstantina.
Ističe i da je ovo arheološko otkriće svakako bilo neočekivano, jer se za taj pravac rimskog vodovoda do sada nije znalo.
- Prvi nalaz neandertalca iz Srbije
- Rimske terme cara Konstantina na Medijani
- Rimski medicinski instrumenti
Aleksić je bio rukovodilac istraživanja sa kolegom doktorom Markom Jankovićem iz Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Investitori će moći da nastave da grade stambeno-poslovne objekte. Ali tako da se sačuva što je moguće više. Ono što je izvesno je da će budući stanari u ovom delu Panteleja živeti na značajnom arheološkom lokalitetu.
“Imamo tu privilegiju da živimo u gradu sa veoma bogatim nasleđem i gradu koji je svoju najveću slavu doživeo u vreme cara Konstantina i Rimskog carstva i prosto moramo toga biti svesni. U tom smislu, potpuno je normalno i uobičajeno očekivati pronalazak arheološkog nasleđa prilikom urbane izgradnje, ali uvek postoji način da se ne stopira izgradnja, a da se sačuva arheološko nasleđe” ističe Aleksić.
Ono što je pronađeno sada ne može da se vidi. Nalazište je pokriveno zbog propisa, ali i zime koja dolazi i mogućeg snega i mraza.