Pronađeni aboridžinski bumeranzi u Australiji
U presušenom koritu reke Kuper Krik otkrivena su 4 aboridžinska bumeranga. Zanimljivo je to što se ovi bumeranzi nisu vraćali nazad bacaču.
Četiri bumeranga i jedan drveni fragment otkrio je tokom sušne sezone 2017. i 2018. godine Džejson Literlend iz Nacionalnih parkova i divljih životinja Južne Australije i Ketrin Literlend, iz grupe tradicionalnih zemljoposednika.
Prvi bumerang otkrila je Ketrin kada je čistila smeće na suvom koritu reke, piše u saopštenju. Ostala tri bumeranga i fragmenti pronađeni su u roku od nekoliko nedelja, nekoliko kilometara udaljeni jedan od drugog.
Bumeranzi su sada datirani zahvaljujući istrazi koju je vodila kompanija Yandruwandha Yawarrawarrka iz tradicionalnih zemljoposednika u partnerstu sa Australijskim servisom za nasleđe, Flinders Univerzitetom i Australijskom organizacijom za nuklearnu nauku i tehnologiju. Utvrđeno je da su bumeranzi korišćeni od 1650. do 1830. godine.
Aboridžini su bumerange ih koristili za niz funkcija, uključujući lov, kopanje, potpaljivanje vatre, a možda čak u ceremonijalne svrhe i borbe prsa u prsa.
Bumeranzi su danas poznati po tome što odlete, a zatim se vrate ka bacaču. Ali to je možda bilo slučajno otkriće zbog njihovih aerodinamičkih poprečnih preseka, rekli su istraživači.
Novi bumeranzi se nisu vraćali nazad
Najveći od novootkrivenih bumeranga bi bio dugačak otprilike 1 metar, da je završen i bio bi pretežak da bi se koristio kao projektil.
„Zbog toga je verovatno da je glavna upotreba ovog artefakta bila u bliskoj borbi“, napisali su istraživači u studiji objavljenoj u časopisu Australian Archaeology.
Odnosno, da se ovaj bumerang nije vraćao bacaču.
Najstariji bumerang nove kolekcije, koji datira iz 1656. godine, takođe je jedan od najlepših sačuvanih primera. Istraživači su otkrili da bi i on verovatno bi previše težak da bi se koristio za veće distance.
„Drveni fragmentovani artefakt je stoga bio mnogo višenamenski u funkciji i mogao je da se koristi kao štap za kopanje, za borbu i za lov na divljač“, napisali su istraživači u studiji. Bio je značajno ugljenisan na oba kraja, što je ukazivalo da je verovatno korišćen i za potpaljivanje vatre.
Prema rečima Ejmi Roberts, arheologa i antropologa sa Univerziteta Flinders, artefakti pružaju jedinstven pogled na to kakav je život bio za starosedeoce južnog kontinenta.
Ejmi Roberts je rekla da su bumeranzi koji se ne vraćaju nazad bacaću korisniji i češći.
„Mislim da je samo stereotip da se bumerang vraća i da je to onaj manji, simetričnog izgleda, a u stvari postoji široka upotreba pomenutog predmeta“, rekla je Roberts. „Mnogi bi imali neka aerodinamička svojstva, ali mnogi od njih se nisu vraćali nazad.“
Prema etnografskim istraživanjima, Aboridžini su u svojim logorima sačuvali nekoliko vrsta bumeranga za različite namene, ukljućujući i one ukrašene za plesove i proslave. S druge strane, bumeranzi Kuper Krika nisu ukrašeni rezbarijama niti pokazuju dokaze da su slikani.
