Rezultati analiza lobanja sa Ćele-kule biće predstavljeni u Nišu
Nakon izazovne antropološke analize lobanja uzidanih u Ćele-kulu, javnosti će u Nišu biti predstavljeni rezultati istraživanja.
Društvo za akademski razvoj u saradnji sa Narodnim muzejem u Nišu predstaviće rezultate antropoloških istraživanja u okviru projekta “Novo lice Ćele-kule” u utorak 4. juna 2024. godine u Galeriji Sinagoga, sa početkom od 13 časova.
Ovim putem pozivaju se svi zainteresovani da prisustvuju prezentaciji i otkriju kako su izgledali srpski vojnici pre 215 godina.
- Pokrenut je jedinstven projekat od nacionalnog značaja “Novo lice Ćele-kule”
- Završena je prva faza projekta “Novo lice Ćele-kule“: šta su otkrili istraživači?
Javnosti će se obratiti glavna naučnica na projektu, bioarheolog dr Nataša Šarkić. Ona je tokom septembra 2023. godine obavila antropološke analize na lobanjama uzidanim u spomenik Ćele-kula.
Pored nje, na prezentaciji će govoriti i Milan Simonović, koji je uz Natašu, jedan od idejnih tvoraca i ujedno koordinator projekta ispred Društva za akademski razvoj.
Spomenik Ćele-kula je značajan za srpsku istoriju
Ćele-kula je spomenik iz Prvog srpskog ustanka u kome je bilo uzidano 952 lobanje sa Čegarske bitke. Od tog broja, danas je ostalo sačuvano samo 57 lobanja uzidanih u spomenik. Dok je jedna od njih izdvojena na pijedestalu i veruje se da pripada vođi ustanaka, Stevanu Sinđeliću. Spomenik je četvorougaonog oblika, visine oko 4 m. Glave su bile okrenute napolje, a bile su utvrđene krečom i peskom u 14 redova.
Bitka na Čegru dogodila se 1809. godine između srpskih i turskih vojnika.
„Ćele-kula, je bez sumnje, jedan od najvrednijih spomenika srpske kulture. Ipak, uprkos svom značaju, antropološka analiza lobanja uzidanih u kulu nije do sada izvršena. Stoga je 2023. godine Društvo za akademski razvoj pokrenulo kampanju koja je, kroz donacije građana, sakupila sredstva za digitalizaciju i digitalnu facialnu rekonstrukciju. To je ujedno i prvi put u Srbiji da se jedan naučni projekat finansira na ovakav način. Tom prilikom su obavljene i antropološke analize, koje su, uprkos velikim limitacijama u prezervaciji materijala, kao i ograničenosti analize samo na lice, donele zanimljive rezultate“, napisala je u apstraktu dr Nataša Šarkić prezentovanom na skupu SAD.
