Kraljica Kleopatra je najpoznatija kontroverzna istorijska ličnost. Iako postoje istorijski dokazi o njenoj vladavini i njenom životu, samo se jedan izdvaja kao dokument koji je ona lično potpisala.

Egipatska kraljica Kleopatra iz porodice Ptolomeja bila je uspešan vladar. Njena grobnica nikada nije pronađena, iako se neki nadaju da će je pronaći. Ostala je upamćena po svojim romantičnim i lukavim ljubavnim vezama sa Julijem Cezarom i Markom Antonijem. Smatra se da je izvršila samoubistvo.

Jedini sačuvani uzorak rukopisa kraljice Kleopatre pronađen je na drevnom papirusu, a nastao je 33. godine pre nove ere. Samo jedna reč, ispisana na starogrčkom jeziku γινέσθωι, otkriva da se, verovatno, radi o njoj. Tu reč ginesthoi (γινέσθωι) možda je napisala sama Kleopatra. Ginesthoi u prevodu na sprski znači „učini da se to desi“ ili „neka bude“.

Holandski papirolog Peter van Minen sa Univerziteta je prvi primetio ovu reč. Tekst na papirusu je recikliran kao omot od papirusa za mumiju, a papirus je pronašla nemačka ekspedicija u Abusiru 1904. godine. Ovo nije bila neuobičajena praksa u starom Egiptu. Nepotrebni ili neželjeni papirusi su se redovno koristili za mumije. Za buduće istraživače je to dragocen dokument i neverovatan izvor informacija, a koji bi inače bio izgubljen.

Na papirusu se nalazi dekret koji dodeljuje oslobađanje od poreza rimskom zvaničniku, verovatno Publiju Kandiju, generalu i konzulu, koji je bio blisko povezan sa Markom Antonijem. On će kasnije komandovati kopnenom vojskom protiv Oktavijana tokom bitke kod Akcijuma 31. godine pre nove ere. Ubrzo biva pogubljen po Oktavijanovom naređenju.

U dokumentu piše da je Publiju, i njegovim naselednicima, bilo dozvoljeno da godišnje izvezu 10.000 vreća pšenice i da uvezu 5.000 amfora vina, bez poreza. On je takođe dobio oslobođenje od poreza za svu zemlju koju je držao u Egiptu.

Međutim, ono što je najviše okupiralo pažnju Petera van Minena jeste reč ispisana na starogrčkom jeziku. Zato pojedini istoričari veruju da je ovo Kleopatrin rukopis i da se ona direktno umešala u stvaranje dekreta. Iako njeno ime nije potpisano, sama reč je mogla da predstavlja njen lični potpis. Jer za ovako nešto je samo kraljica mogla da pruži ovlašćenje.

• Da li je kraljica Kleopatra bila crnkinja?

Naime, tumačenje ovog dokumenta nije podržano od svih istoričara. Nažalost, ne postoji način da se bilo kako potvrdi da je ovlašćenje zaista došlo od kraljice Kleopatre. Svakako, ta opcija nije isključena niti u potpunosti odbačena.

Papirus se danas čuva u Egipatskom muzeju u Berlinu.