Srednjovekovni nadgrobni spomenici, stećci, prostiru se na teritoriji Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Hrvatske, ali su jako slabo arheološki istraženi. Zabeleženo je oko 72.000 stećaka! Sada su istraživači za projekat proučavanja stećaka dobili 2,8 miliona evra.

Nosilac projekta je ZRC ​​SAZU koji je dobio sredstva od Evropskog istraživačkog saveta (ERC projekat). Naziv projekta je „Unde venis: Razotkrivanje enigme stećaka“ i trajaće 5 godina. Rukovodilac projekta je dr Saša Čaval sa Instituta za antropološke i prostorne studije ZRC SAZU.

Na projektu učestvuju i istraživači sa Katedre za pedologiju i zaštitu životne sredine Biotehnološkog fakulteta u Ljubljani i Odeljenja za arheologiju sa Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Pored toga, u projektu će učestvovati kolege iz institucija u Bosni i Hercegovini, kao što su Republički zavod za zaštitu istorijskog, kulturnog i prirodnog naslijeđa Banja Luka i Mostar, Univerzitet u Sarajevu i Zemaljski muzej u Sarajevu, kao specijalisti za nasleđa i srednjovekovne arheologije.

Stećak je srednjovekovni nadgrobni spomenik koji se datira od 12. do 16. veka. Ovi nadgrobni spomenici sačuvani su u velikom broju na prostoru današnje Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Hrvatske. Više od 72.000 spomenika je dokumentovano.

Nedovoljna istraženost stećaka

Svet prepoznaje izuzetan značaj ovog nasleđa, koje se nalazi na Uneskovoj listi kulturne baštine od 2016. godine, ali se iznenađujuće malo zna o stećcima. To je ono što je ohrabrilo dr Sašu Čaval da im posveti naučnu radoznalost i prouči ljudsku prošlost.

Projekat se neće fokusirati samo na svet mrtvih, već će posredno proučavati i svet živih. Znatno pažnje biće posvećeno i prirodno-naučnim analizama u arheologiji, jer je jedan od ciljeva projekta rekonstrukcija tadašnje životne sredine. Hronološki okvir istraživanja fenomena stećeka ići će daleko u praistoriju, jer istraživački tim prepoznaje mnoge tragove koji upućuju na dugotrajno „sećanje na mesto” ili „dugovečno pamćenje”.

Srednjovekovni stanovnici ovih prostora, kao i praistorijski ljudi, naseljavali su se na ista mesta koja su zbog blizine prirodnih karakteristika prepoznali kao najpogodnija za život.

„O dugotrajnom sećanju na poseban značaj pojedinih oblasti svedoče brojni stećci postavljeni na praistorijskim grobljima“, objasnila je dr Lucija Grahek sa Instituta za arheologiju ZRC SAZU, koja će u okviru projekta biti zadužena za ovo područje.

Rekonstrukciju obrazaca naselja za praistorijski i srednjovekovni period takođe će vršiti saradnici na projektu uz pomoć lidarskih snimaka, na kojima su dr Žiga Kokalj i dr Aleš Marsetič sa Instituta za antropološke i prostorne studije ZRC ​​SAZU.

Na stećcima će se ispitati ukrasi i natpisi. Za epigrafski deo zadužena je dr Anja Ragolič sa Instituta za arheologiju, ZRC SAZU.

Proučavanje stećaka otkriće puno toga

Stećci mogu biti najrazličitijih oblika, poput ploča, sanduka i stubova u obliku krsta i slično. Za razliku od konvencionalnih nadgrobnih spomenika, oni ne moraju obavezno da obeležavaju jedan grob ili da budu spomenik jednom pokojniku. Štaviše, za većinu pokojnika nije moguće ni saznati kome su podignuti u čast. Natpisa na stećcima je svega 0,5 odsto, odnosno na manje od 400 spomenika može se naći natpis.

Na stećku su natpisi ispisani ćirilicom ili glagoljicom, a koji su se koristili prema starogrčkom obliku „Ase leži“ ili „Tu počiva“. Izuzetno je raznovrstan i komplet ukrasa na stećima: krst, svastika, sunce, figuralni motivi sa prikazima lova na jelene, bitke kopljima, mač, kolo i slično.

U sklopu projekta „društveno pamćenje“ i identitet pokojnika proučavaće dr Monika Milosavljević sa Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu. Ona će se baviti društvenim statusom pokojnika u prošlosti, posebno u praistorijskim periodima. Društveni status pokojnika može se saznati na osnovu pogrebne prakse i grobnih nalaza. O statusu pokojnika može svedočiti i izbor mesta sahrane, oblik i izgled nadgrobnog spomenika i ukrasi na spomeniku, pa čak i sam natpis na nadgrobnoj ploči.

Ono je je isto jako bitno za projekat jesu mesta na kojim se stećci javljaju i zbog čega je to tako. Što će, verovatno, istraživači da saznaju tokom proučavanja stećaka.