Dve monumentalne grobnice otkrivene u drevnoj Arabiji iznenadile su antropologe i arheologe jer se način na koji su ove žene sahranjene ne uklapa u uobičajene pogrebne rituale kulture Um an-Nar. Njihovi skeletni ostaci pokazali su da su tokom života imale ograničeno kretanje, a jedna od njih je patila od dečje paralize.

Naučni rad koji detaljno analizira ove sahrane objavljen je u časopisu Arabian Archaeology and Epigraphy. Arheolozi su primetili da se način na koji su ove žene sahranjene značajno razlikuje od uobičajenih pogrebnih običaja te kulture.

Naime, velika većina pojedinaca iz perioda ranog bronzanog doba u jugoistočnoj Arabiji bila je sahranjena u velikim zajedničkim grobnicama. Vremenom bi se njihovi skeleti pomešali sa ostacima drugih pokojnika.

Međutim, ono što je posebno interesantno u slučaju ove dve žene jeste to da su njihovi skeleti ostali artikulisani – nisu razdvojeni niti pomešani sa drugima.

Poseban pogrebni tretman

Žena sahranjena na lokalitetu Urn 2 imala je deformitet levog stopala. Uz nju je u grobnici pronađen pas, što sugeriše da je možda uprkos smanjenoj pokretljivosti učestvovala u lovu ili stočarstvu. Pas je, po svemu sudeći, bio njen pratilac ili radna životinja, a ne izvor hrane.

Njegova prisutnost u grobnici može ukazivati na snažnu vezu između njih, možda čak i na to da joj je na neki način pomagao u kretanju. Analize njenog stopala otkrile su leziju koja bi mogla značajno otežati hodanje. Iako su sahrane sa psima u praistoriji na Arabijskom poluostrvu retke, nisu potpuno nepoznate u drugim kulturama.

S druge strane, žena sahranjena na lokalitetu Tel Abrak verovatno je bila paralizovana od struka nadole. Analize su pokazale da je patila od paralitičnog osteomijelitisa, odnosno dečje paralize. Skeletni ostaci ukazuju na to da su njene noge bile izrazito tanke, što sugeriše da se nije mogla samostalno kretati.

Međutim, snažne strukture ramena, podlaktica i nadlaktica pokazuju da je verovatno koristila ruke za kretanje, slično kao što danas ljudi sa paralizom koriste kolica, oslanjajući se na snagu svojih ruku.

Tragovi brige u zajednici

Njeno stanje sugeriše da je tokom života imala odgovarajuću negu i podršku zajednice, uprkos svom invaliditetu. Zanimljivo je i to da izotopske analize stroncijuma pokazuju da nije bila lokalnog porekla, već da je bila stranac. Briga o mladoj ženi sa dečjom paralizom zahtevala je značajnu posvećenost i trud, što dodatno naglašava njen poseban status u društvu Um an-Nar.

• Ranosrednjovekovna sahrana žene i lisice na nekropoli Slog u Ravni
• Drevne elitne žene bile su moćni vladari pre 4.000 godina
• Neobično visoka žena iz 17. veka koja je možda patila od gigantizma i/ili akromegalije otkrivena na Rudniku

Poliomijelitis je veoma zarazna virusna infekcija, koja se istorijski širila u gusto naseljenim populacijama, gde je većina ljudi u detinjstvu dolazila u kontakt sa virusom. Uprkos fizičkim izazovima, obe žene su sahranjene odvojeno od kolektivnih grobnica, što ukazuje na to da su za života bile posebne, bilo zbog svog fizičkog izgleda, društvenog statusa ili uloge koju su imale u zajednici.