U fosilizovanom ljudskom izmetu pronađeni su otrovni očnjak, kosti i krljušti zvečarke. Ovaj jedinstven nalaz otvara novo pitanje o životu drevnih lovaca-sakupljača.

Arheolozi su analizom fosilizovanog ljudskog izmeta (koprolita) iz pećinskog skloništa Conejo u jugozapadnom Teksasu došli do izuzetnog otkrića. Pre oko 1.500 godina jedan čovek pojeo je celu otrovnu zmiju, i to najverovatnije sirovu. Ostatke očnjaka, kostiju i krljušti istraživači smatraju prvim direktnim arheološkim dokazom da je čovek progutao otrovnicu u celosti, a razlog za takav čin i dalje ostaje misterija.

Fosilizovani izmet otkrio nesvakidašnji obrok

Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Archaeological Science sproveli su arheolozi sa Univerziteta Teksas A&M, analizirajući koprolite pronađene još šezdesetih godina prošlog veka tokom istraživanja lokaliteta Conejo Shelter.

Iako fosilizovani ljudski izmet – koprolit, na prvi pogled ne deluje kao uzbudljiv arheološki nalaz, upravo on predstavlja jedan od najvrednijih izvora podataka o ishrani, zdravlju i svakodnevnom životu ljudi iz prošlosti.

U uzorku starom oko 1.500 godina istraživači su pronašli ostatke kaktusa, vlakna agave i juke, kao i kosti malog glodara koji je, po svemu sudeći, takođe bio pojeden ceo. Međutim, najveće iznenađenje predstavljali su očnjak, kosti i desetine krljušti otrovne zmije iz porodice ljutica (Viperidae).

Zmija je progutana cela i verovatno sirova

Analiza je pokazala da zmija najverovatnije pripada zapadnoj dijamantskoj zvečarki ili bakroglavoj zmiji, vrstama koje i danas nastanjuju područje Teksasa.

Na krljuštima nisu pronađeni tragovi paljenja niti termičke obrade, što ukazuje da zmija nije bila pečena niti kuvana. Prisustvo glave, otrovnog očnjaka i velikog broja krljušti govori da nije bila odrana niti isečena, već progutana gotovo u celosti.

• U Egiptu je pronađena bogato dekorisana grobnica sa činima protiv ujeda otrovnih zmija
• Pre 6.000 godina ljudi u današnjoj Kini lovili i jeli velike i otrovne zmije
• Zašto su zmije pronađene u srednjovekovnim grobovima na istoku Srbije?

To je posebno neobično jer etnografski podaci pokazuju da su starosedelački narodi, čak i kada su jeli zmije, najpre uklanjali glavu, očnjake i kožu kako bi izbegli opasnost.

Ritual, a ne običan obrok?

Pošto u istom uzorku postoje ostaci druge hrane, istraživači smatraju da osoba nije bila izložena gladi niti je zmiju pojela iz nužde. Zbog toga pretpostavljaju da je čitav događaj mogao imati ceremonijalni ili šamanski karakter. U kulturama američkog jugozapada i Mezoamerike zmije su često imale važnu simboličku ulogu i povezivane su sa kišom, plodnošću i natprirodnim svetom.

Na stenama oblasti Lower Pecos nalaze se brojni prikazi zmija, a pojedini istraživači smatraju da su nastali tokom rituala povezanih sa izmenjenim stanjima svesti.

Ipak, autori studije naglašavaju da ne postoji dokaz da je ovakvo ponašanje bilo uobičajeno ili deo šire religijske prakse. Reč je o jedinstvenom primeru koji može ukazivati na poseban obred, ali i na sasvim drugačiji događaj čije okolnosti danas više nije moguće rekonstruisati.