Poslednjih decenija porodično stablo ljudske vrste znatno se izmenilo i dopunilo, budući da se nove ljudske vrste s vremena na vreme otkrivaju. Otkrića u pećinama na Azijskom kontinentu značajno su izmenila nekadašnju sliku naših predaka. Sada su arheolozi otkrili novu ljudsku vrstu na Filipinima.

Teorija evolucije već dugo vremena se temelji na ideji da su se rane ljudske vrste, Homo erectus, počele širiti iz Afrike pre 1,5 do 2 miliona godina ka Evropi i Aziji, a da su neke ostale u Africi, gde su na kraju izumrle. Međutim, teoriju su dovela u pitanje nedavna otkrića drugih vrsta, za koje se čini da nisu potomci Homo erectus-a. Među njima je Homo floresiensis ili takozvani Hobit, otkriven 2004. godine na indonezijskom ostrvu Flores.

• Otkriveni su prvi ostaci deteta Homo naledi u južnoj Africi
• Srpski naučnici imenovali novu ljudsku vrstu-Homo bodoensis

Istraživači koji su iskopavali pećinu Callao na Filipinima pronašli su kosti i zube za koje kažu da su fosilni ostaci nove ljudske vrste koja je do sada bila nepoznata naučnicima, a koju su nazvali Homo luzonensis.

Hominin malog rasta, živeo je na ostrvu Luzon pre najmanje 50-67.000 godina. Hominin je identifikovan na osnovu sedam zuba i šest malih kostiju. Ovo izuzetno otkriće čini Luzon trećim ostrvom jugoistične Azije u poslednjih 15 godina da nosi znakove neočekivane drevne ljudske aktivnosti.

Pre nekoliko decenija, priča o Aziji izgledala je mnogo jasnija, iako je bila nepotpuna. Paleoantropolozi su znali da su arhaični hominini, kao što je Homo erectus, naselili kopnene delove današnje Indonezije pre skoro milion godina. Ali dalje na istok, smatralo se da su ovi hominini naleteli na morske struje koje su mogli da prođu samo uz upotrebu brodova.

Pećina Callao u Indoneziji

Ostrvo Luzon je izgledao posebno teško drevnim hominima za naseljavanje, jer nikada nije bio povezan sa kopnom kopnenim mostovima. Stoga su arheolozi mislili da kopanje u dublje i starije slojeve zemlje neće dati rezultate. Kada je dr Armand Mihares prvi put iskopao Callao pećinu 2003. godine, pronašao je 25.000 godina star dokaz o ljudskoj aktivnosti, ali nije išao dublje od jednog metra.

Srećom, novijim iskopavanjima su otkrili još dve kosti stopala, zajedno sa sedam zuba, dve kosti šake i deo femura 2011. i 2015. godine. Sve zajedno, otkriveni ljudski ostaci predstavljali su najmanje tri osobe.

Morfološke promene malih fosila otkrivaju neočekivanu mešavinu drevnih i modernih osobina. Male veličine zuba i relativno jednostavni oblici, na primer, ukazuju na „moderne“ ljude. Naime, jedan gornji premolar ima tri korena, osobina koja se nalazi samo kod 3% modernih ljudi. Jedna kost stopala podseća na australopiteke. Australopiteci su izumrla ljudska vrsta, među kojima se nalazi poznata „Lusi“, koja je prešla preko Afrike pre oko tri miliona godina.

• Ko su bili PRVI LJUDI

Nizak telesni rast u vezi sa staništem

Stručnjaci za sada veruju da je Homo luzonensis hodao uspravno, da nije živeo na drveću. Skeletni ostaci ukazuju da je reč o ljudskoj vrsti, niskog telesnog rasta, manjoj od 1,2 metra.

Jedna teorija kaže da bi specifične karakteristike (nizak rat i uspravan hod) H. luzonensis-a i njegovih ostrvskih rođaka H. florensisensis-a mogle biti rezultat njihovog staništa, jer su zbog jedinstvenog izlovanog okruženja razvili različite osobine od svojih drevnih predaka. Ali konačni dokazi za to tek treba da se pronađu, a pokušaji da se izloluje drevna DNK su, nažalost, bili neuspešni.

Svakako, jedno je sigurno, priča o našoj evoluciji postaje zanimljivija i znatno složenija.