01/12/2022

Pet fosilnih lobanja koje pokazuju kako se menjao oblik lica (Chip Clark, Jim DiLoreto, & Don Hurlbert/Smithsonian Institution)

Mnoge savremene životinje imaju bliske rođake – druge vrste koje su u njihovom istom rodu. Kućne mačke, na primer, pripadaju istom rodu kao i evropska planinska mačka, mačka iz džungle i mnoge druge. Psi su u istom rodu kao i kojoti i šakali. A ljudi? Ljudi su danas sami. Mi smo poslednji preživeli članovi iz roda Homo.

Međutim, nismo uvek bili sami. U našu porodicu, hominide, spadali su i drugi primati koji su hodali Zemljom na dve noge. Neki od njih su bili naši preci. Poznajemo ih po fosilima, otiscima stopala i alatima koje su ostavili za sobom.

Jedan poznati hominidski fosil nosi ime „Lusi “. Ovaj član porodice Australopithecus afarensis hodao je uspravno pre 3,2 miliona godina današnjom Etiopijom.

Lusi (foto: H. Lorren Au Jr/ZUMA Press/Corbis)

Homo naledi i Homo luzonensis

Bliži rođak modernih ljudi, Homo naledi, verovatno je hodao južnom Afrikom istovremeno sa pripadnicima naše vrste.

Istraživači koji su iskopavali pećinu Callao na Filipinima pronašli su kosti i zube za koje kažu da su ostaci nove ljudske vrste koja je do sada bila nepoznata naučnicima, a koju su nazvali Homo luzonensis. Hominin malog rasta, živeo je na ostrvu Luzon pre najmanje 50-67.000 godina. Hominin je identifikovan na osnovu sedam zuba i šest malih kostiju. Ovo izuzetno otkriće čini Luzon trećim ostrvom jugoistične Azije u poslednjih 15 godina da nosi znakove neočekivane drevne ljudske aktivnosti.

Još jedan poznati rođak – Homo neanderthalensis, ili neandertalac – živeo je zajedno sa modernim ljudima. Neandertalci su koristili lekove i alate baš kao i ljudi tog vremena.

Arheologija pomaže u rešavanju misterije naše evolucije i koje su to ljudske vrste ranije živele. Nedavno otkriće u Bugarskoj otkrilo nam je najstarije ljudske ostake modernog čoveka-nas, u Evropi.

Nove ljudske vrste

Pre nekoliko godina, arheolozi su na ostrvu Flores u Indoneziji otkrili i novu ljudsku vrstu koja je dobila naziv prema ostrvu Homo floresiensis. Ono što ove ljude izdvaja od ostalih hominida jeste njihov nizak telesni rast od 1, 1 m, zbog toga su poznati kao i Hobiti. Otkriveno je 9 jedinki i jedna kompletna lobanja. Živeli su pre oko 12, 000 godina.

Lobanja Homo floresiensis-a

Jedna od popularnih teorija je da je hobit evoluirao od relativno velikog čoveka sa relativno velikim mozgom koji se naselio u istočnoj Aziji, a poznat je kao Homo erectus. Teorija kaže da je nakon preseljenja H. erectus u Flores, tokom generacija počeo da se smanjuje u veličini procesom poznatim kao nizak ostrvski rast (eng. Island dwarfism), za koji je primećeno da se javlja kod drugih vrsta.

Karakteristike Homo floresiensis-a

Vremenom su ove druge ljudske vrste izumrle. Savremeni ljudi su se raširili po celom svetu, od našeg prvog doma u Africi do Australije i Amerike. Sada je Homo sapiens sve što je ostalo od našeg porodičnog stabla.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »