Kuga je potekla iz Egipta. Mit ili stvarnost?
Mnogi antički izveštaji o izbijanju kuge pominju drevni Egipat kao izvor pošasti koje su stigle do Sredozemnog mora. Ali da li je to zaista bio slučaj?
Istraživači sa Univerziteta u Bazelu sprovode kritičku analizu drevnih pisanih izvora u kombinaciji sa arheogenetskim dokazima kako bi otkrili odakle je kuga potekla.
Crvene i upaljene oči, loš zadah, groznica, žestoki grčevi, čirevi i plikovi po celom telu: ove i druge simptome pominje istoričar Tukidid u vezi sa „Atinskom kugom“, koja je trajala od 430. do 426. godine pre nove ere. On je sumnjao da je epidemija nastala u Aitiopiji.
„Ovo područje ne treba mešati sa zemljom koju sada poznajemo kao Etiopija, ali je u to vreme bio opštiji termin koji je označavao region južno od Egipta“, objašnjava profesorka Sabine Huebner, profesorka antičke istorije na Univerzitetu. iz Bazela u saopštenju.
Savremeni izveštaji ukazuju da su kasnije epidemije na Mediteranu takođe započele u Egiptu i Aitiopiji. Poput Antoninijeve kuge, Kiprijanove kuga i Justinijanove kuga, a koje su opustošile antički svet između 2. i 6. veka.
Stroegipatski papirusi koji pružaju nove informacije
Da li je Egipat zapravo bio kapija za patogene koji su se širili ka Mediteranu? Dr Sabine Huebner i dr Brandon Mekdonald želeli su da saznaju više. Kao deo projekta koji je podržala Švajcarska nacionalna naučna fondacija, pretražili su sve dostupne izvore iz antike, posebno papiruse, za informacije o epidemijama povezanim sa Egiptom.
Nedavno su objavili svoje nalaze u Journal of Interdisciplinary History.
U slučaju Justinijanove kuge (541-544. godine), pronašli su različite reference koje ukazuju na to da je epidemija najpre stigla do mediteranskog sveta u Egiptu pre nego što se proširila ka moru. Ali stvari su izgledale prilično drugačije sa Antoninijevom kugom (165-180. godine) i Kiprijanovom kugom (251-270. godine).
„Nema jasnih dokaza da su se ove dve epidemije proširile iz Afrike“, kaže Sabine Huebner.
Transport robe omogućio širenje patogena
Iako nije moguće dokazati da je Egipat odgovoran u svim slučajevima, dokazi ukazju da je Egipat zaista olakšao širenje nekih zaraznih bolesti ka Mediteranu.
Kako Sabine Huebner objašnjava, „Postoje verodostojni izveštaji medicinskih pisaca iz rimskog doba koji opisuju izbijanje bolesti za koje je vrlo verovatno da su bile bubonske kuge u ranoj rimskoj Libiji, Egiptu i Siriji. U igri je bilo nekoliko faktora koji su bili korisni i za pojavu i širenje patogena.“
- Naučnici su otkrili potencijalno mesto porekla Crne smrti ili kuge analizom DNK iz zuba
- Najstariji poznati soj kuge pronađen je kod čoveka pre 5.000 godina
Jedan od ključnih pokretača brzog i širokog širenja bolesti bila je trgovina. Egipat je vekovima bio „žitnica Rima“, uzgajajući i izvozeći žito u izobilju. Roba iz centralne Afrike i južne Azije stigla je u Sredozemno more preko Nila i Crvenog mora. Zatim su ukrcani na brodove u egipatskim lukama Aleksandriji i Peluzijumu. Ovo je okupilo ljude iz raznih delova sveta.
Klimatske promene su takođe bile povoljne za nastanak i širenje epidemija
Patogeni su takođe imali tendenciju da se razvijaju duž Nila, a ne u vrućoj, suvoj pustinjskoj klimi gde je bilo manje domaćina za viruse i bakterije.
„Klimatske promene su takođe bile korisne za pojavu i širenje epidemija“, objašnjava Brendon Mekdonald. Studija pokazuje da su poplave Nila, ili uopšte nikakve poplava, možda dovela do loše žetve i nestašice hrane. To je verovatno rezultiralo neuhranjenim stanovništvom, odnosno padom imuniteta. Ovo je možda stvorilo povoljne uslove za izbijanje bolesti.
„Klimatske promene same po sebi imaju važan uticaj na nosioce bolesti kao što su buve i komarci“, kaže Mekdonald. Stoga može postojati veza između klimatskih promena i izbijanja drevnih epidemija, ali specifične interakcije treba detaljnije proučiti.
U okviru pomenutog projekta trenutno se izvode dodatne arheogenetičke studije. One pružaju nove informacije o patogenima iz antičkog sveta i društvima pogođenim njima. Studije takođe mogu doprineti našem razumevanju evolucije patogena i epidemiologije tokom vremena i prostora.
Tukididov model
Pa zašto grčki i rimski izveštaji pominju Egipat i Aitiopiju kao poreklo kuge ako to nije bio slučaj?
Sabine Huebner objašnjava: „S jedne strane, ideja o Egiptu kao rodnom mestu epidemija je ona koja je prožeta tradicijom. Susedna društva kao što su Hetiti, Izraelci i Grci smatrala su da je Egipat prožet bolešću. Opisi ovih epidemija u hetitskim ili egipatskim izvorima ili u Starom zavetu podsećaju na male boginje ili bubonsku kugu.”
Sa svoje strane, Tukidid je pomogao da se postave temelji za nastavak ove percepcije. „Njegovi izveštaji su se u izvesnoj meri razvili u književni topos (metod razvijanja argumenata)“, kaže Huebner.
„Kao istoričar Peloponeskog rata, Tukidid je postavio nove standarde u pogledu stila i načina na koji je istoriografija vođena. To ga je učinilo uzorom mnogim kasnijim istoričarima.”
Kasniji autori su se uskladili sa Tukididovim čuvenim opisom Atinske kuge u svojim prikazima bolesti koje su i sami iskusili, prenoseći poreklo epidemije koju je on tako živopisno ispričao.
