25/09/2022
Lobanja čoveka obolelog od kuge

Lobanja čoveka obolelog od kuge (foto: Dominik Goldner / BGAEU, Berlin / AFP)

Najstariji poznati soj bakterije Yersinia pestis koja izaziva kugu pronađen je u kostima i zubima čoveka sahranjenog pre 5.000 godina na teritoriji današnje Letonije. Kuga, poznatija kao i “crna smrt”, je ubila čak polovinu evropske populacije sredinom 14. veka. Analiza drevne dnk pokazala je da je bakterija kuge bila prisutna znatno ranije, ali da nije bila toliko zarazna i smrtonosna kao srednjovekovni soj.

Genetska analiza objavljena je u časopisu Cell Reports.

Arheološki lokalitet Rinukalns

Arheološki lokalitet shell midden Rinukalns nalazi se u Letoniji, pored reke Salače, koja se uliva u Baltičko more. Shell midden-i su veštački slojevi nastali od morskih životinja deponovani ljudskom aktivnošću u kratkom vremenskom periodu od 100–200 godina u ranom 6. milenijumu pre nove ere.

Godine 1875. arheolog amater Karl Georg grof Sivers (1814–1879) sproveo je prvo sistematsko iskopavanje Rinukalnsa. Grof Sivers je u dva groba otkrio: skeletne ostatke žene od 12 do 18 godina (RV 1852) i muškarca od 20 do 30 godina (RV 2039), pokrivene netaknutim midden slojevima. Skeletni ostaci su nedavno “ponovo” otkriveni u kolekciji nemačkog antropologa R. Virhova.

Sprovedena analiza pokazala je da muškarac (RV 2039), koji je živeo pre 5.000 godina na teritoriji današnje Letonije, obara prethodni rekord. Do nedavno se mislilo da je najstariji soj kuge pronađen u 5.000 godina staroj skandinavskoj masovnoj grobnici. Koja je verovatno bila povezana sa mogućom epidemijom kuge. Iako je starost čoveka iz Letonije jednaka starosti masovne grobnice, ovaj soj kuge nije toliko zarazan i smrtonosan. I da je oboleo od soja koji se pojavio 1.000 godina ranije od onog pronađenog na skandinavskom lokalitetu.

Soj kuge bio je manje zarazan i smrtonosan

Bakterijska dnk takođe sugeriše da drevna žrtva kuge nije razvila pustule (plikove) ili zarazila svoju porodicu. A soju je nedostajao gen za brzi prenos sa buva na čoveka, koji je evoluirao pre možda 3.800 godina i izazvao kasnije epidemije bubonske kuge”, kaže Ben Krause-Kjora, arheolog i biohemičar sa Univerziteta Kil u Nemačkoj.

Put prenošenja bakterije Y. pestis (Susat et al. 2021, fig. 1)

Verovatno je ovaj rani soj kuge prešao na ljude kroz izolovane susrete, poput ujeda glodara. Čovek je pažljivo sahranjen, a istraživački tim nije pronašao masovne grobnice ili infekciju Y. pestis u dnk drugih pojedinaca. Što sugeriše da ljudi u toj oblasti nisu bili suočeni sa epidemijom.

Bez antibiotika, čovek je verovatno podlegao infekciji i umro.

Iako je ovaj soj Y. pestis najstariji soj ikada pronađen, on je na kraju izumro, zamenjen drugim, virulentnijim verzijama, što je uobičajena sudbina u evolucionoj istoriji i bakterija i virusa.

Kasniji sojevi Y. pestis su možda bili zarazniji, ali izolovani susreti poput ovog mogu pomoći naučnicima da razumeju ranu istoriju kuge.

Možda su to zaista pojedinačni događaji na početku, zatim sve ozbiljniji, pre nego što je postalo zaista dramatično u srednjem veku“, kaže Krause-Kjora.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »