Mumija Ramzesa V (Strouhal 1996, fig. 1, foto: Eugen Strouhal)

Velike boginje su zarazna bolest, uzorkovane virusom variole. Najstariji slučajevi zabeležni su pre više od 3.000 godina kod egipatskih mumija, potvrdila nova studija.

U prošlosti, pre vakcine, velike boginje su ubijale veliki broj ljudi na svim kontinentima. U 20. veku je umrlo više od 300 miliona ljudi. Toliki broj ljudi je umro da se često poredi sa epidemijom crne kuge. Ipak, virus variole je bio ključna za napredak u oblasti imunologije. Vakcina protiv velikih boginja je bila prva uspešna vakcina koja je razvijena.

Poreklo velikih boginja bilo je obavijeno velom misterije. U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Microbial Genomics, naučnici su potvrdili da je virus variole 2.000 stariji nego što se mislilo. Time su potvrdili istorijske izvore i po prvi put potvrdili da je ova razorna bolest mučila ljude od pamtiveka.

Istorijski i arheološki dokazi velikih boginja

Do relativno nedavno, najraniji genetski dokazi za velike boginje poticali su 17. veka. Zatim, 2020. godine, studija koja je uzorkovala skeletne i zubne ostatke iz vikinškog doba pronašla je više sojeva variole i potvrdila postojanje virusa najmanje 1.000 godina ranije.

Međutim, neki istoričari i arheolozi veruju da su velike boginje postojale mnogo pre Vikinga. Sumnjivi ožiljci na drevnim egipatskim mumijama navode neke na to da veruju da se istorija velikih boginja proteže najmanje 3.000 godina unazad.

Mumija Ramzesa V sa tragovima velikih boginja (izvor: Wikipedia)

Crveni osip koji je ostavljao ožiljke na licima egipatskih mumija dugo se navodi kao dokaz da su velik boginje harale Egiptom pre više od 3000 godina. Veruje se da su velike boginje dovele do smrti mladog Ramzesa V 1157. godine p.n.e. Na njegovom licu se mogu primetiti ožiljci koje ostavljaju velike boginje.

Postoje i kineski spisi iz 1122. pre nove ere koji sadrže opise na bolest nalik boginjama.

Kako su naučnici došli do zaključka?

Upoređujući genome modernih i istorijskih sojeva virusa variole, istraživači sa Naučnog instituta Eugenio Medea i Univerziteta u Milanu u Italiji su pratili evoluciju virusa u prošlost. Otkrili su da različiti sojevi velikih boginja potiču od jednog zajedničkog pretka i da je mali deo genetskih komponenti pronađenih u genomima vikinškog doba opstao do 18. veka.

Ostaci 1.200 godina starog Vikinga koji je imao male boginje (foto: The Swedish National Heritage Board)

Takođe su napravili procenu kada je virus nastao. U svojoj proceni, istraživači su objasnili nešto što se zove „fenomen stope zavisne od vremena“. To znači da brzina evolucije zavisi od dužine vremena tokom kojeg se meri, tako da izgleda da se virusi menjaju brže u kratkom vremenskom periodu i sporije u dužem vremenskom periodu. Ovaj fenomen je dobro dokumentovan u DNK virusima poput variole.

Koristeći matematičku jednačinu, naučnici mogu da uzmu u obzir vremenski zavisni fenomen brzine kako bi dali tačnije datume za evolucione događaje. Poput pojave novog virusa. Ovo je naučnicima dalo novu procenu za prvu pojavu velikih boginja, pre više od 3.800 godina. Upravo onako kako su istoričari i arheolozi sumnjali.

Virus variole je možda mnogo, mnogo stariji nego što smo mislili“, rekao je dr Dijego Forni, prvi autor studije. „Ovo je važno jer potvrđuje istorijsku hipotezu da su velike boginje postojale u drevnim društvima. Takođe je važno uzeti u obzir da postoje neki aspekti u evoluciji virusa koje treba uzeti u obzir prilikom obavljanja ove vrste posla”.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »