Vikinzi su imali velike boginje i možda su pomogli u širenju
Smrtnosna bolest velikih boginja bila je prisutna i među Vikinzima i moguće da su je oni proširili u svojim putovanjima.
Međunarodni tim istraživača sa Univerziteta u Kopenhagenu i Univerziteta u Kembridžu pokazao je da su Vikinzi takođe bolovali od velikih boginja.
Oko 300 miliona ljudi je umrlo od velikih boginja samo u 20. veku. Velike boginje su iskorenjene vakcinacijom u većem delu Evrope i Sjedinjenih Država do 1980. godine, ali su ostale endemske u Africi, Aziji i Južnoj Americi.
Nije jasno kada se tačno virus variole vere pojavio. Najraniji zabeleženi slučaj velikih boginja detektovan je kod drevnih Egipćana. Smatra se da je faraon Ramzes V umro od posledica velikih boginja.
- Otkriven najstariji slučaj sifilisa u Americi
- Najstariji poznati soj kuge pronađen je kod čoveka pre 5.000 godina
- Sifilis je možda bio prisutan u Evropi pre 15. veka
Velike boginje su se širile sa osobe na osobu putem zaraznih kapljica. Ubijale bi oko trećinu obolelih, a drugoj trećini ostavljale bi trajne ožiljke ili gubitak vida.
Naučnici su takođe otkrili izumrle vrste velikih boginja u zubima Vikinga.
Vikinzi su imali velike boginje
Tim međunarodnih naučnika je sekvencirao genome novootkrivenih sojeva virusa ubice nakon što je izvađen iz zuba Vikinga sa lokaliteta širom severne Evrope. Nalazi su objavljeni u časopisu Science.
Poznato je da su se Vikinzi kretali po Evropi i šire. I vrlo je moguće da su prenosili velike boginje.
U 11 primeraka pronađene su velike boginje – uzrokovane virusom variole iz doba Vikinga (6-7. vek) u Danskoj, Norveškoj, Rusiji i Velikoj Britaniji. Takođe su pronađeni virusi variole na ljudskim ostacima sa Olanda, ostrva na istočnoj obali Švedske sa dugom istorijom trgovine.
Naučnici su bili u stanju da rekonstruišu skoro potpune genome virusa variole za četiri uzorka. Genetska struktura ovog najranijeg poznatog soja velikih boginja je drugačija od savremenog virusa velikih boginja koji je iskorenjen u 20. veku.
Istoričari veruju da su velike boginje možda postojale od 10.000 godina pre nove ere. Nije poznato kako je virus prvi put zarazio ljude, ali se veruje da to zoonoza, bolest koja potiče od životinje.
„Pronaći velike boginje tako genetski različite kod Vikinga je zaista neverovatno. Niko nije očekivao da ovi sojevi velikih boginja postoje. Dugo se verovalo da su velike boginje bile redovna pojava u zapadnoj i južnoj Evropi do 600. godine. Dokazali smo da su velike boginje bile rasprostranjene i u severnoj Evropi”, rekao je dr Teri Džons, jedan od autora studije.