Pre 3,6 miliona godina Australopitekus je ostavio fosilne tragove stopala

Pre 3,6 miliona godina Australopitekus je ostavio fosilne tragove stopala
Fosilni ostaci Australopitekusa afarensisa i otisci stopala (Wikipedia i University St Andrews)

Fosilne otiske stopala koji su pripadali Australopitekusu afarensisu pronašli su paleoantropolozi pre više od 40 godina na nalazištu Laetoli.

U severnoj Tanzaiji na paleoantropološkom nalazištu Laetoli pronađeni su izvanredni otisci stopala 1978. godine od strane Meri Liki i njenog tima.

Pored toga što je reč o fosilnim tragovima stopala A. afarensisa, oni predstavljaju nedvosmisleni dokaz dvonožnog kretanja pre 3,6 miliona godina.

Pre više miliona godina rani homini su prošli kroz vlažni vulkanski pepeo. Potom je obližnji vulkan ponovo eruptirao, a naredni slojevi pepela prekrili su i sačuvali najstarije poznate fosilne ostatke stopala.

Tragovi stopala bili su zacementirani u vulkanskom pepelu jako dugo. Staza sa fosilnim tragovima stopala dugačka je 27 metara, a sadrži oko 70 otisaka stopala hominina i životinja.

Paleoantropološka istraživanja se i danas sprovode i otkrivaju se novi otisci stopala.

Australopitekus afarensis je hoda kroz vulkanski pepeo

Sloj sedimenta datiran je pre oko 3,6 miliona godina, što znači da je to bilo mnogo pre nego što je bilo koji predstavnik roda Homo došao na scenu. S obzirom na njegovo datovanje i lokaciju, većina istraživača se slaže da je otiske stopala gotovo sigurno ostavio Australopitekus afarensis. To je ista vrsta kao i čuveni fosilni ostaci koji su nazvani „Lusi“.

Uspravni hod kod Australopitekusa (AI generated)

Australopitekus afarensis je izgledao kao mešavina modernih ljudi i drugih velikih majmuna. Mozak je bio uporediv sa veličinom mozga šimpanze. Njihova telesna visina iznosila je 150 cm, a telesna masa oko 40 kg. Ono što je najbitnije jeste da znamo da su stajali i hodali uspravno, ali su se penjali i na drveću.

Fosilni staci stopala u Laetoliju su u opasnosti od klimatskih promena

Projekat koji vodi Univerzitet Sent Endruz za zaštitu mesta fosilnih ostataka starih 3,6 miliona godina sprovešće se kako bi se nalazište zaštitilo od klimatskih promena.

Novootkriveni fosilni otisci stopala (Masao et al., eLife 2016 (CC BY 4.0))

Dokaz o najstarijem dvonožnom kretanju može biti zauvek izgubljen zbog erozije izazvane povećanim olujama i padavinama. Sve ove promene su posledica klimatskih promena. I ovaj lokalitet je samo još jedan u nizu koji može da nestane zajedno sa materijalnim ostacima daleke prošlosti.

Pronađeni i novi otisci stopala ljudi

Još jedan skup misterioznih otisaka stopala je delimično iskopan na obližnjem lokalitetu Laetoli A 1976. godine. Ali su oni odbačeni, jer se verovalo da ih je napravio medved. Novija iskopavanja otisaka stopala na lokalitetu A u Laetoliju i detaljna komparativna analiza otkrivaju da je otiske stopala napravio rani čovek – dvonožni hominin.

Kroz ovo istraživanje, sada imamo ubedljive dokaze sa otisaka stopala na lokalitetu A da su postojale različite vrste hominina koje su hodale dvonožno po ovom predelu, ali na različite načine“, rekao je Džeremi Desilva, prvi autor studije u časopisu Nature.


Izvori: Human origins Britannica The Leakey Foundation

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »