Arheolozi su otkrili ugljenisane ostatke somuna koga su ispekli lovci-sakupljači pre 14.000 godina. To je najstariji direktni dokaz o hlebu koji je pronađen, a prethodio je pojavi poljoprivrede najmanje 4.000 godina.

Arheološka istraživanja pokazala su da su ljudi iz kamenog doba, lovci-sakupljači, a ne poljoprivrednici koristili kamene peći za pečenje hleba pre 14.400 godina.

Na proizvodnju hleba se oduvek gledalo kao na proizvod poljoprivrednika. Ali noviji dokazi su pokazali da proizvodnja hleba prethodi neolitu i sedentarnim zajednicama.

Naučna studija objavljena je u časopisu PNAS. U radu su istraživači opisali kako su tokom iskopavanja između 2012. i 2015. godine pronašli mrvice hleba u ognjištima na lokalitetu u severnoistočnom Jordanu koje su koristili lovci-sakupljači iz kulture Natufijen.

Natufijen kultura je epipaleolitska kultura koja se datuje od 11.500 do 15.000 godina. Ovom kulturom obuhvaćeni su lovci-sakupljači koji su živeli na teritorijama današnjeg Izraela, Jordana, Libana i Sirije. Verovatno je od njih i krenula poljoprivredna revolucija.

• Prvo pivo je napravljeno pre 13.000 godina
• Ljudi uzgajaju pčele već 9.000 godina

Među mrvicama hleba, pronašli su ostatke močvarne biljke, tragove mahunarki, biljaka koje pripadaju porodici kupusa, divlje žitarice, uključujući mlevenu pšenicu i ječam, i 642 male ugljenisane ostatke. Od tog broja 24 ugljenisane grudvice su nalik mrvicama hleba i pronađena su u ognjištu sa lokaliteta Šubajka 1.

Prva proizvodnja hleba sa divljim žitaricama

Arheobotanička analiza biljnih ostataka sa arheološkog nalazišta ukazuje da je prva proizvodnja hleba bila zasnovana na divljim žitaricama. I da je upravo ta proizvodnja hleba sa divljim žitaricama možda ohrabrila lovce-sakupljače da uzgajaju žitarice i tako doprinela poljoprivrednoj revoluciji u neolitskom periodu.

Mikroskopska analiza nalaza iz ognjišta pokazala je da drevni ljudi koristili oko 95 različitih biljaka. Uglavnom šikaru koja daje jestivo korenje, izdanke i „oraščiće“. Pronašli su i ječam, ovas i pšenicu. Međutim, nije jasno da li su ovi drevni ljudi na Levantu, iz kulture Natufijen, namerno uzgajali i negovali žitarice ili samo sakupljali jestivi korov.

Analizirana 24 ostataka u ovoj studiji pokazuju da su divlji preci domaćih žitarica, kao što su ječam, pšenica i ovas, mleveni, prosejani i gnječeni pre kuvanja. Ostaci su veoma slični beskvasnim somunima identifikovanim na nekoliko neolitskih i rimskih lokaliteta u Evropi i Turskoj.

S obzirom da je reč o lovcima sakupljačima, koji nisu „savladali“ tehniku pravljenja peći od gline gde bi se hleb pekao, istraživači smatraju da je hleb pečen u pepelu vatre ili na vrelom kamenu.

Ugljenisani ostaci u Jordanu su prvi direktni dokazi da je proizvodnja hleba prethodila poljoprivredi.

Pored hleba, u regionu su otkrivene životinjske kosti i tri različite vrste sira. Otkriće sira je zaista dobar primer kako je za jedan obrok najstarijem hlebu idealan pratilac bio najstariji sir.

Povezana vest: Najstariji sir na svetu star 7.200 godina pronađen u Hrvatskoj