Arheolozi su otkrili ostatke, do sada nepoznate, kulture iz starijeg kamenog doba, manje od 160 kilometara zapadno od Pekinga. Drevni ljudi su koristili oker i pravili minjaturne kamene alatke. Arheološko nalazište, nazvano Ksijamabeji nudi redak uvid u život Homo sapiensa, ali i drugih izumrlih ljudskih rođaka koji su naselili region pre nekih 40.000 godina.

Novi istraženi arheološki lokalitet nalazi se u basenu Nihevan, u planinskom regionu severne Kine. Arheološki tim je pronašao dokaze o novoj kulturi na oko 2,5 metara pod zemljom, kada su uočili sloj tamnog, muljevitog sedimenta koji se datuje između 41.000 i 39.000 godina.

Ovaj sediment iz paleolita sadržao je riznicu artefakata i životinjskih ostataka, uključujući više od 430 kostiju sisara, ognjište, fizičke dokaze upotrebe i obrade okera, alate od kostiju, i više od 380 minijaturizovanih kamenih alatki.

• Anatomski moderni ljudi živeli su u Evropi 10.000 godina ranije nego što se mislilo
• Arheolozi su otkrili najstariju sahranu modernog čoveka u Africi
• Novi dokazi: Neandertalci sahranjivali svoje mrtve

„Činilo se da je sve ostalo na svom mestu nakon što je pećina napuštena“, rekla je za Live Science prvi autor rada Šiksija Jang, istraživač Kineske akademije nauka i Instituta Maks Plank za nauku ljudske istorije. „Na osnovu ovoga možemo otkriti živopisnu sliku o tome kako su ljudi živeli pre 40.000 godina u istočnoj Aziji”.

Jang, u saradnji sa ostalim kolegama, objavila je svoja istraživanja u časopisu Nature.

Prerada okera na lokalitetu

„Ovo je najranija poznata radionica okera za istočnu Aziju, a kolekcija sitnih kamenih alata sugeriše da su proizvođači verovatno proizvodili i koristili specijalizovane komplete alata”, rekao je Frančesko d’Eriko, direktor istraživanja CNRS na Univerzitetu u Bordou i profesor na Univerzitetu u Bergenu

Dokazi o preradi okera u Ksijamabeji sastoje se od dva komada okera sa nešto drugačijim mineralnim sastavom, kao i izdužene krečnjačke ploče sa zaglađenim površinama obojenim grimiznim pigmentom.

„Ne mislim da bi iko trebalo da bude šokiran time da su stanovnici današnje severne Kine (pre 40.000 godina) sakupljali i koristili oker, jer su moderni anatomski ljudi i njihovi rođaci koristili pigmente već dugi niz godina”, rekao je Andrev M. Zipkin, pomoćni profesor na Školi za ljudsku evoluciju i društvene promjene na Državnom univerzitetu u Arizoni i naučni saradnik u Eurofins EAG Laboratories.

Prvi komad okera pronađen na lokalitetu imao je znakove da je „više puta brušen da bi se dobio svetlo tamnocrveni oker prah“, izvestili su autori; drugi, manji komad okera imao je mrvljiviju teksturu, za poređenje, i verovatno potiče od većeg komada okera koji je bio zdrobljen. Analiza koju je vodio d’Eriko otkrila je da su različite vrste okera izlupane i strugane u prah različitog sastava.

Druga analiza je pokazala da je crvenkasti sediment pronađen u blizini okera sadržao kamene fragmente bogate hematitom, mineralom koji sadrži oksidovano gvožđe i daje crvenom okeru izrazitu nijansu.

Međutim, na osnovu dostupnih dokaza, nisu mogli tačno da utvrde u koje svrhe je pigment korišćen. Oker se može koristiti u lepkovima, ili u “simboličkim aplikacijama” kao što su boje na kamenu (crteži) ili boje koje se nanose na telo i kao kozmetički ukras, ali i kao krema za sunčanje. „Razlikovanje između simboličke i funkcionalne upotrebe okera u arheološkim zapisima o materijalnoj kulturi je stalni izazov za praistorijske arheologe“, rekao je Zipkin.

Tragovi okera su se pojavili na nekoliko kamenih oruđa na lokalitetu, a priroda ovih alata je nagovestila da je pigment možda korišćen kao aditiv koji se koristio u preradi kože i kao sastojak lepka za lepljenje. Što znači da  je oker bio lepljiva supstanca koja se koristi da pričvrstiti ručke na kameno oruđe. “Ovaj dokaz ne negira mogućnost da je pigment takođe korišćen simbolično”, rekao je Zipkin.

• Arheolozi su u Vojvodini otkrili zanimljive sahrane ispod dve humke: tela muškaraca su bila prekrivena crvenom bojom pre 5.000 godina
• Najnovija studija potvrdila je sahranu monozigotnih blizanaca od pre 30,000 godina

Arheolozi su otkrili dokaze obrade okera u Africi i Evropi, u manjoj meri, koji se datuju od pre oko 300.000 godina. Postoje arheološki dokazi o upotrebi okera u Australiji pre oko 50.000 godina, rekao je d’Eriko za Live Science. Ali pre iskopavanja Ksijamabeja, „dokazi o upotrebi okera u Aziji pre (28.000 godina) bili su, međutim, veoma oskudni“, rekao je on.

Upotreba kamenih alatki

Na osnovu uzoraka habanja i ostataka na kamenim alatkama koje su pronađene na lokalitetu, tim je utvrdio da su ovi artefakti verovatno korišćeni u višestruke svrhe. Među kojima je bušenje materijala, struganje kože, mlevenje biljnog materijala i sečenje meke životinjske materije. Isto tako, neobrađene kamene alatke su verovatno bila za nekoliko namena, kao što su bušenje tvrdih materijala i sečenje mekših materijala.

„Stoga se suočavamo sa složenim tehničkim sistemom koji koristi različite sirovine za stvaranje visoko efikasnih, prenosivih alata, koji se koriste u različitim aktivnostima“, rekao je d’Erico.

Male kamene oštrice poznate kao mikrooštrice, ili lopatice, postale su široko korišćene u severoistočnoj Aziji do kraja pleistocenske ere (pre 2,6 miliona do 11.700 godina), rekao je Jang. Tehnologija je počela da se širi širom regiona pre oko 29.000 godina.

Ko je živeo u ovoj oblasti?

U studiji se postavlja još jedno ključno pitanje: koji su arhaični hominini zapravo zauzimali Ksijamabeji pre 40.000 godina? Neki tragovi upućuju na anatomski moderne ljude, ali autori nisu sigurni da li su ljudski rođaci, poput neandertalaca i denisovaca, bili prisutni na tom mestu.

„Ne možemo biti sigurni da je Homo sapiens okupirao Ksijamabeji, zbog nedostatka ljudskih fosila na lokalitetu“, rekla je Jang. Međutim, moderni ljudski ostaci pronađeni su na lokalitetu iz mlađeg period-Tianiuandong, koji se nalazi oko 110 km dalje, kao i na drugom lokalitetu u regionu koji se zove Gornja pećina Zhoukoudian. Ovi obližnji fosili nagoveštavaju da su hominini za obradu okera i za izradu alata koji su posetili Ksijamabej takođe mogli biti H. sapiens.

„Ne možemo, međutim, potpuno zanemariti mogućnost da drugi blisko povezani ljudski preci još uvek nisu bili prisutni u ogromnim predelima severne Azije, pošto je jasno da su se ranije grupe Homo sapiensa parile i mešale sa neandertalcima i denisovancima“, rekao je Jang. .

“Osim toga, pošto su neandertalci takođe koristili oker, dokazi o upotrebi okera ne nude nikakve naznake o tome koji su hominini bili prisutni na tom mestu”, rekao je Zipkin.

„Dalja planirana iskopavanja u Ksijamabeju će nam pomoći da bolje razumemo našu evolucionu priču“, rekao je Jang