Decenijama se među naučnom zajednicom verovalo da su praistorijski muškarci bili lovci, a žene sakupljači hrane. Muškarci su biološki snažniji i tako su u prednosti u odnosu na žene. Međutim, anatomija je praistorijske žene učinila jednako pogodnim, ako ne i boljim, lovcima. Sa druge strane postoje arheološki dokazi koji to potvrđuju.

Očigledno je da su se praistorijske žene često bavile lovom, koliko i muškarci.

Kombinujući arheološke i fiziološke dokaze, Kara Okobok i Sara Lejsi, objavile su dve studije u časopisu American Anthropologist. U njima su one pokazale kako su se praistorijske žene ne samo bavile lovom, već su bile anatomski i biološki bolje prilagođene to.

One su ispitivale podelu rada prema polu tokom paleolita. Reč je o periodu od pre 2,5 miliona do 12.000 godina.

Koliko i kako su žene bile izdržljve za lov?

„Ovde pregledamo i predstavljamo nove fiziološke dokaze da žene mogu biti metabolički pogodnije za aktivnosti izdržljivosti kao što je trčanje. Što bi moglo imati duboke implikacije za razumevanje sposobnosti i obrazaca preživljavanja u prošlosti“, pišu u izjavi.

Kako Okobok dalje ističe „umesto da to posmatramo kao način brisanja ili ponovnog pisanja istorije, naše studije pokušavaju da isprave istoriju koja je izbrisala žene iz nje.“

Lov je fizički naporna aktivnost. Da bi lov na određenu životinju bio uspešan, on je često bio naporan i odvijao se tokom dužeg vremenskog perioda. Zbog toga su istraživači postavili pitanje: „da li anatomske i fiziološke razlike između muškaraca i žena sprečavaju žene da budu lovci?“

Sa metaboličke tačke gledišta žensko telo je pogodnije za aktivnosti izdržljivosti. Dva hormona, estrogen i adiponektin, igraju važnu ulogu u tome. Oba se nalaze u većim količinama u ženskom telu. Oni pomažu ženskim telima da modulišu glukozu i masti, što je ključno za atletske performanse.

Njihova istraživanja su otkrila da muškarci imaju prednost nad ženama u poduhvatima koji zahtevaju brzinu i snagu, kao što su sprint i bacanje koplja. Sa druge strane žene su izdržljivije, kada je pitanju trčanje (poput maratona). Sve ove aktivnosti su bile ključne za lov u drevna vremena.

Šta kažu arheološki dokazi?

Postoji dovoljan broj arheoloških dokaza koji pokazuje da su žene lovile. Praistorijske žene su imale iste povrede zadobijene tokom lova. Naime, postoje i dokazi da je ta aktivnost i među njima bila veoma cenjena.

Kada se uporede povrede kod muškaraca i žena, ne postoje razlike. Reč je o povredama koje i danas nastaju u rodeima, poput povreda glave i grudnog koša od udarca životinje, razni prelomi ili ugrizi od strane životinja.

• Polna podela rada u ranom neolitu Evrope
• Muškarci da love, a žene da sakupljaju. Da li je zaista tako bilo u prošlosti?

„Pronalazimo ove obrasce i stope povreda podjednako i kod žena i kod muškaraca“, rekla je Sara. „Dakle, oboje su učestvovali u lovu na velike divljači iz zasede.“

Postoje dokazi o ranim lovcima u Peruu pre oko 9.000 godina. Žene su sahranjivane sa lovačkim oružjem pre . „Ne bivate često sahranjeni sa nečim ,osim ako vam je to bilo važno ili nešto što ste često koristili u životu.“

„Štaviše, nemamo razloga da verujemo da su praistorijske žene napustile svoj lov dok su bile trudne, dojile ili nosile decu“, dodala je Okobok.