Najveća svetska misterija jeste kako su piramide u Gizi izgrađene? Sve tri piramide su izgrađene pre oko 4500 godina. Oko njihove izgradnje postoje brojne teorije zavere, od kojih su najčešće one vezane za dolazak vanzemaljaca. Brojna otkrića i istraživanja u poslednjih nekoliko decenija su, možda, konačno dala odgovor i na to kako su jedina preživela svetska čuda Starog sveta izgrađena.

Kako su izgrađene piramide u Gizi jedna je od najvećih svetskih misterija. Veliki broj ljudi na našoj planeti veruje da su piramide izgradili vanzemaljci ili da su pomogli u tom poduhvatu.

Tu su i one teorije da su piramide zapravo svemirski brodovi vanzemaljaca ili naših kreatora. Naravno, nije teško zamisliti zašto su ljudi toliko fasciniranim piramidama. Reč je o monumentalnim spomenicima koji su izgrađeni pre više milenijuma bez alata i mehanizacije koju mi poznajemo.

Dakle, kako su ljudi pre više od 4 milenijuma stvorili najveće i najpoznatije megalitske strukture?

Piramide u Gizi

Čuvene tri egipatske piramide u Gizi i njihovi složeni pogrebni kompleksi izgrađeni su oko 2550. do 2490. godine pre nove ere u četvrtoj dinastiji. Piramide su izgradili faraoni Kufu (Keops), Kafra (Kefren) ili Menkaure (Mikerin).

Egipatski faraoni su dobro poznati po verovanju u zagrobni život. Oni su očekivali da postanu bogovi u zagrobnom životu. Kako bi se pripremili za sledeći svet, podigli su hramove bogovima i monumentalne grobnice u obliku piramida koje su bile ispunjene neophodnim stvarima za onaj svet.

• Da li su kristalne lobanje prave?
• Misterija Naska linija je konačno rešena
• Šta imaju zajedničko ”Bosanske piramide” i ”vinčansko pismo”?

Najveća piramida pripada faraonu Keopsu, i ima visinu od 147 m. Ukupan broj granitnih blokova koji je korišćen za izgradnju iznosi 2.3 miliona, a njihova težina od 2.5 do 15 tona. Keopsov sin Kefren je izgradio drugu piramidu manjih dimenzija. Na njegovoj nekropoli nalazila se i Sfinga, koja je verovatno bila stražar za čitav pogrebni kompleks faraonovih grobnica. Poslednja piramida je najmanja. I ona je imala znatno složeniji pogrebni hram.

Kako su dopremali blokove do Gize?

Mnogi su postavljali i pitanje kako su drevni Egipćani dopremali materijal kroz pustinju sa udaljenih lokacija. Pre 4.500 godina, u vreme izgradnje piramida, reka Nil je imala svoj rukavac koji se nalazio blizu piramida sa visokim nivoom vodostaja. To je omogućilo radnicima da transportuju materijal na svoje gradilište.

Pored arheoloških i istorijskih dokaza, studija objavljena u PNAS je pokazala da je reka Nil imala dodatni rukavac pored piramida. Naučnici su uz pomoć analize drevnih uzoraka polena uzetih iz zemljanih jezgara saznali kakav je bio pejzaž pre više milenijuma i koje su biljke tu rasle. Decenijama se zna da je postojao rukavac Nila kod piramida. Novi projekat imao je za cilj da otkrije kako su se tačno nivoi vode menjali u poslednjih 8.000 godina.

Prilikom rekonstrukcije prošlosti reke Nil, tim istraživača je izbušio pet jezgara u poplavnoj ravnici Gize. Istraživači su izmerili količinu polena pronađenu u različitim delovima jezgara kako bi utvrdili kako se nivo polena menjao tokom vremena. Vremenski periodi kada je vode bilo u izobilju trebalo bi da imaju više polena nego kada je suša.

Analiza polena je otkrila da je u vreme kada su stari Egipćani izgradili piramide u Gizi, vode bilo dovoljno da bi rukavac reke Nil tekao blizu piramida u Gizi. Jasno je da je bez transporta materijala rekom bilo nemoguće izgraditi piramide. Nije bilo drugog načina za transport velikih kamenih blokova težine nekoliko tona. Kada je tačno voda počela da izumire nije izvesno, ali istraživanja pokazuju da je do pre 2.400 godina vodostaj bio veoma nizak.

Istraživanja se dobro uklapaju sa prethodnim arheološkim istraživanjima. Arheolozi su otkrili luku u blizini piramida sa zapisima na papirusima u kojima se detaljno navodi da radnici dovoze krečnjak u Gizu čamcem.

Luka za potrebe izgradnje piramida

Arheolozi su pronašli monumentalnu antičku luku koju je izgradio kralj Keops pre 4600 godina u Vadi el Džarfu da bi uvozio materijal za izgradnju Velike piramide u Gizi. Ovo je ujedno i najstarija luka na svetu. Do njenog otkrića došli su arheolozi kada su ronili blizu egipatske obale Crvenog mora u Vadi el Džarfu. Ova lokacija sastoji se od niza od 30 tunela (prvobitno korišćenih za skladištenje brodova i druge opreme) uklesanih u strmoj, stenovitoj padini brda sa pogledom na drevnu luku.

Međutim, ono što je dodatno oduševilo arheologe jeste otkriće dobro očuvanih dokumenata ispisanih na papirusu od strane Pjera Taleta. Na 40 papirusa detaljno su opisani svakodnevni životi starih Egipćana tokom 27. godina vladanja faraona Keopsa. Jedan deo papirusa opisuje birokratiju koju je stvorio Keops i njegovu kontrolu nad hranom (uglavnom su to hleb i pivo) koja se davala radnicima u luci.

Dnevnik zvaničnika Merera otkriva kako je izgrađena Velika piramida

Jedan od najintrigantnijih otkrića jeste i drevni papirus zvaničnika Merera. On u svom dnevniku  opisuje višemesečni rad na transportu krečnjaka od Tura do Gize.

Svici papirusa koji čine Mererov dnevnik pronađeni su u jednom od tunela, vezani kanapom i zaglavljeni između dve velike stene. On je uglavnom izveštavao o svojim brojnim putovanjima u kamenolom krečnjaka Tura odakle je uzimao blokove za izgradnju piramide. Otprilike svakih deset dana obavljena su dva ili tri povratna putovanja, otpremajući možda 30 blokova od 2-3 tone, što je iznosilo 200 blokova mesečno.

Merer je predvodio posadu od oko 40 ljudi koji su putovali sa jednog kraja Egipta na drugi, preuzimajući i dostavljajući robu ove ili one vrste rekom Nil. Zapravo, Merer pominje i „plemenitog Ankh-hafa“, za kojeg se znalo da je polubrat faraona Keopsa. I koji je sada, po prvi put, definitivno identifikovan kao nadzornik prilikom izgradnje Velike piramide. Egipatski faraoni za koristili krečnjak iz Ture za spoljni deo piramide, a Mereov dnevnik beleži poslednju poznatu godinu Keopsove vladavine, oko 2570. godine pre nove ere.

Grobnice radnika koji su radili na izgradnji piramida

Očigledno je da piramide nisu izgradili vanzemaljci, ali ni robovi. Već radnici koji su živeli u blizini piramida bez čijeg rada ovaj poduhvat ne bi bio izvodljiv. Radničko selo otkriveno je tek 1988. godine od strane arheologa Marka Lenera. Mali grad je bio izgrađen namenski za smeštaj radnika. Piramide su gradili slobodni radnici, državni službenici koji su bili dobro uhranjeni i lečeni. Arheolozi veruju da je 20.000 radnika radilo na izgradnji sa pratećim osobljem (pekari, lekari, sveštenici i slično).

Arheolog Mark Lener otkrio je artefakte koji pružaju dokaze o ogromnom naselju u kome je živelo čak 20.000 ljudi. Prosečni radnici živeli su u ogromnim spavaonicama, ali vođe timova poput Merera živeli su u relativnom luksuzu sa sopstvenim kućama. Prosečna starost radnika bila je između 30 i 35 godina, dok su zvaničnici umirali sa 50 do 60 godina.

Na osnovu antropološke analize njihovih skeleta primećeno je da su imali tragove preloma, potom osteoartritične promene na kostima usled velikih opterećenja. Svi skeleti muškaraca i žena pokazuju znake stresa na leđima pri čemu su kičmeni stubovi bili često deformisani, jer su bili uključeni u nošenju teških tereta. Tragovi preloma ukazuju da su ti ljudi pažljivo lečeni na licu mesta. Takođe, analize stabilnih izotopa na njihovim kostima su pokazale da su radnici jeli više proteina (najviše mesa) od ostatka stanovništva. Što znači da su bili dobro uhranjeni.

Graditelji piramida imali su različita zvanja. Neki su bili zanatlije, drugi crtači, majstori grobnica, nadzornici različitih strana piramida, pekari, doktori i slično.

Kako su izgrađene piramide?

Pitanje kako su piramide izgrađene još uvek nije dobilo zadovoljavajuć odgovor. Naučnici izgleda imaju odgovor na to. Uz pomoć peska, vode i drevnih egipatskih transportnih saonica su izgrađene piramide. Stari Egipćani nisu koristili ni točkove ni radne životinje tokom većeg dela perioda izgradnje piramida. Tako da su džinovski blokovi, teški 2 ili više tone, morali da se pomeraju samo pomoću ljudske mišićne snage. Ali kako? Odgovor je jednostavan – voda. Blokovi su bili navučeni na drvene sanke, a zatim dovučene do rampe napravljene od peska koja je imala kosinu i okružujući nasip koji se povećavao u visinu i dužinu kako se piramida podizala.

Problem je bio pesak koji se gomilao ispred saonica koje su nosile blokove, što je otežavalo i zaustavljalo saonice. Zato je bilo neophodno nakvasiti pesak jer vlažan pesak drastično smanjuje trenje ispod kliznika za sanke, eliminišući gomile peska i omogućavajući timu ljudi da pomera masivne predmete. Ključan je i tačan odnos vode i peska, jer previše vode dovodi do toga da sanke idu brže nego što treba.

Brojni naučni radovi od 50-tih godina do danas navodili su upotrebu valjaka ili dizalica za izvlačenje blokova. Međutim, druga dva rada, iz 2003. i iz 2014. godine podržavaju iste teorijske fizičke proračune da su blokovi mogli da se transportuju saonicama kvašenjem peska. Takođe, pozivaju se i na jedan dokaz. Reč je o umetnosti iz grobnice. Slika iz drevne grobnice Djehutihotep, koja datira oko 1900. godine pre nove ere, prikazuje 172 muškarca kako vuku ogromnu statuu koristeći užad pričvršćene za sanke. Na crtežu se može videti osoba kako stoji na prednjem delu sanki, kako sipa vodu preko peska.

Za potrebe podizanja kamenih blokova, većina egiptologa se slaže da je korišćen sistem rampi. Međutim, nisu sigurni kako su ove rampe dizajnirane, jer ima malo sačuvanih dokaza. Zato je u poslednjih nekoliko decenija predloženo nekoliko hipotetičkih dizajna koji će možda milenijumsku misteriju – izgradnju egipatskih piramida.