Analiza drevne DNK iz zuba pokazala je da su praistorijski ljudi bili zaraženi kugom.

Kuga je zarazna bolest koju izaziva bakterija Yersinia Pestis. Da bi se ova bolest uočila na skeletnim ostacima drevnih ljudi, neophodne su analize drevne DNK, budući da bakterija kuga brzo napada organizam čoveka da ne stigne da se manifestuje na skeletnim ostacima.

Naučnici su iz zuba i kostiju praistoirjskih ljudi izvukli drevnu DNK. Ona nagoveštava ulogu kuge u kolapsu stanovništva kamenog doba.

Suprotno ranijim verovanjima, kuga je možda smanjila populaciju Evrope mnogo pre velikih izbijanja kuge u srednjem veku. Na to pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature.

U 14. veku u Evropi, kuga je poharala stanovništvo tokom takozvane „crne smrti“, odnevši živote skoro trećine stanovništva.

• Najstariji poznati soj kuge pronađen je kod čoveka pre 5.000 godina
• Naučnici su otkrili potencijalno mesto porekla Crne smrti ili kuge analizom DNK iz zuba

Međutim, kuga je stigla u Skandinaviju nekoliko hiljada godina ranije. I uprkos teorijama koje pokazuju drugačije, kuga je mogla izazvati epidemiju. Istraživanje je sproveo Univerzitet u Kopenhagenu u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj.

Epidemija kuge tokom kamenog doba

Istraživači sa Instituta Globus analizirali su DNK iz drevnih zuba i kostiju 108 osoba koje su umrle pre 5.000 godina.

“Analize pokazuju da je 18 osoba (17%), bilo zaraženo bakterijom kuge. Štaviše, naši rezultati sugerišu da je najmlađi soj kuge koji identifikujemo možda imao potencijal za epidemiju“, rekao je dr Frederik Sirsholm, koji je vodio analizu drevne DNK.

To znači da je kuga u to vreme možda bila faktor koji je doprineo kolapsu stanovništva na kraju mlađeg kamenog doba, poznatom kao neolit. Ovaj pad stanovništva je doveo do nestanka velikog dela poljoprivrednog stanovništva u Skandinaviji i severozapadnoj Evropi za samo nekoliko vekova.

„Ne možemo, još uvek, da dokažemo da se to upravo dogodilo. Ali činjenica da sada možemo da pokažemo da je to moglo da se desi je značajna. Uzrok ovog opadanja stanovništva, za koji znamo odavno, je oduvek bio predmet debate“, kaže Frederik.

Analizirani arheološki materijal potiče uglavnom iz grobnica sa dromosom u Švedskoj. Dok je jedna osoba je iz kamene ciste u Stevnsu u Danskoj.

Procenat zaraženih kugom tokom neolita, pokazuje da je kuga bila uobičajena u Skandinaviji tokom mlađeg kamenog doba.

U jednoj od analiziranih porodica uočene su najmanje tri pojave kuge tokom šest generacija u porodici.

U vezi sa padom stanovništva na kraju neolita često su kao glavni krivci rat, klimatske promene i/ili izbijanje zaraznih bolesti. Šta je pravi uzrok kolapsa drevnih evropskih kultura?

„Bilo je nekoliko teorija o kugi, a jedna od njih je navodila da kuga nije mogla izazvati epidemija, ali ta pretpostavka više ne važi“, zaključio je dr Frederik.