Stručnjaci su podeljenih mišljenja kada se radi o “drevnom” hirurškom implantu na veštačko deformisanoj lobanji iz Perua.

Potencijalni metalni implant na lobanji čoveka sa veštačkom deformacijom i trepanacijom doveo je do raznih teorija. Postavlja se pitanje da li se tu zaista radi o autentičnom drevnom ili modernom-lažnom implantu? Ukoliko je autentičan implant, on bi predstavljao jedinstveno otkriće u Andima i šire.

Lobanja koja je poklonjena Muzeju za osteologiju u Oklahoma Sitiju, bila je veštački deformisana. To je praksa koja je u davna vremena praktikovana među Peruancima. Ali i među drugim kulturama širom sveta. Ono što je fascinantno i predstavlja misteriju jeste metalni hirurški implant na lobanji sa desne strane.

Ovaj predmet je pokrivao otvor na lobanji koji je nastao usled trepanacije-drevna hirurška intervencija na lobanji. Još jedna neuobičajena praksa iz drevnog sveta.

Muzej za osteologiju, koji je na svojoj Fejsbuk stranici postavio nekoliko slika ove lobanje, saopštio je da njegovi stručnjaci u ovom trenutku nisu u mogućnosti da provere autentičnost metalnog implanta. Predstavnik muzeja je rekao za Live Science da lobanja nije datovana i da arheolog treba da obavi dalja ispitivanja. Iako su 2020. godine na istoj toj stranici istakli da je lobanja stara oko 2.000 godina. Ali i da ne znaju koji metal je upotrebljena. Već da se tradicionalno srebro i zlato koriste za ovakav tip procedure. Možda su mislili na moderne slučajeve u medicini?

Da li se radi o autentičnom implantu?

Portal Live Science je razgovarao sa nekoliko naučnika koji nisu povezani sa muzejom kako bi iskazali svoje mišljenje o autentičnosti implanta, i sveukupno njihovo mišljenje je bilo pomešano. Neki su bili skeptični i sugerisali da je implant falsifikat. Dok drugi sumnjaju da bi implant mogao biti pravi. U svakom slučaju, moraće da se sprovedu naučni testovi pre nego se donese konačna odluka o tome da li je implantat autentičan, rekli su naučnici.

„Prilično sam sumnjičav da je ovo nešto autentično“, rekao je dr Džon Verano, profesor antropologije na Univerzitetu Tulane u Luizijani, u mejlu za Live Science. Dalje govoreći o tome da je metalni implant možda savremeni falsifikat čak i ako je lobanja prava . „U nekoliko reči, mislim da je ovo nešto izmišljeno da bi lobanja bila vredniji kolekcionarski artefakt“, rekao je Verano.

Ovaj metalni implant je mogao da bude umetnut pre više decenija i to znatno pre nego je dospeo u vlasništvu muzeja ili donatora.

• Lažiranje prošlosti – 3 najpoznatije arheološke prevare

Dr Verano je ispitao nekoliko andskih lobanja koje navodno imaju metalne implante i objavio je rad na tu temu 2008. godine u Međunarodnom časopisu za osteoarheologiju. U radu dr Verano opisuje lobanje koje su navodno imale metalne implantate. One su bile ili falsifikat, ili metal uopšte nije bio hirurški implant, već je umesto toga korišćen kao grobni prilog.

Neki veruju da metalni implant nije falsifikat

Drugi naučnici su rekli za Live Science da je moguće da bi metalni implant mogao biti stvaran, ali je prerano reći sa sigurnošću dok se ne sprovedu dalji testovi. „Nikada ranije nisam videla ništa slično. Na osnovu slika, izgleda da je metalni predmet bio tanko iskucan kako bi se dobio odgovarajući oblik“, rekla je dr Danijel Kurin, profesorka antropologije na Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari, u mejlu za Live Science.

„Na osnovu obrazaca preloma, ova osoba, koja, izgleda kao stariji muškarac, pretrpela je tešku traumu tupim predmetom na desnoj strani glave. Činjenica da zračeće i koncentrične linije preloma pokazuju znake zarastanja, ukazuju na to da je ova osoba preživela najmanje nekoliko nedelja do meseci“, dodala je dr Kurin.

• Najraniji dokazi veštačke deformacije lobanje u Kini
• 5000 godina stara lobanja sa tragovima operacije pronađena je u Rusiji

Pošto je metalurška tehnologija u to vreme varirala širom Anda, testovi na metalu na lobanji mogli bi da pomognu da se rasvetli gde je napravljen. „Takođe bi bilo od pomoći da se lobanja pregleda rendgenskim snimkom kako bi se utvrdilo da li komad metala pokriva rupu za trepanaciju i/ili otvorenu frakturu lobanje”, rekla je dr Kurin.

Postoji nekoliko slučajeva sa ranijih arheoloških iskopavanja gde je, nakon trepanacije, komad kosti osobe ili tikvice stavljen u rupu koja je izrezana. U članku Američkog časopisa za fizičku antropologiju iz 2013. godine, dr Kurin je izvestila o slučaju kada je osoba koja je živela u Peruu pre oko 800 godina nosila pripijenu kapicu na lobanji na kojoj je bila učvršćena metalna kapa. Nosili su kapu kao šlem, obezbeđujući zaštitu za područje isklesano trepanacijom. Možda je i ova osoba iz istog razloga koristila metalni implant.

O čemu se zaista radi, pokazaće budući testovi koji će biti urađeni na lobanji i metalu.