Najraniji poljubac je davno zabeležen u Mesopotamiji
Istraživači su analizirali drevne izvore i otkrili su da prvi zabeleženi poljubac potiče iz Mesopotamije pre 4.500 godina.
Pisani izvori iz Mesopotamije ukazuju da je ljubljenje sa seksom praktikovan od strane ljudi sa drevnog Bliskog istoka, pre 4.500 godina. Izvore su analizirali istraživači sa Univerziteta u Kopenhagenu i Univerziteta u Oksfordu u novom članku objavljenom u časopisu Science.
Ranija istraživanja su pokazala da je ljubljenje u usta nastalo na veoma specifičnoj geografskoj lokaciji u južnoj Aziji, pre 3.500 godina. Odatle se možda proširilo na druge oblasti, istovremeno ubrzavajući širenje virusa herpesa simpleksa 1.
Prvi poljubac davno zabeležen
Međutim, prema istraživačima iz studije, koji se oslanjaju na niz pisanih izvora iz najranijih mesopotamskih društava, ljubljenje je već bilo dobro uspostavljena praksa pre 4.500 godina na Bliskom istoku.
„U drevnoj Mesopotamiji, što je naziv za rane ljudske kulture koje su postojale između reka Eufrata i Tigra u današnjem Iraku i Siriji, ljudi su pisali klinastim pismom na glinenim pločama. Hiljade ovih glinenih pločica su preživele do danas i sadrže jasne primere da se ljubljenje smatralo delom romantične intimnosti u drevnim vremenima. Baš kao što je ljubljenje moglo biti deo prijateljstva i odnosa članova porodice“, rekao je dr Troels Pank Arbol, stručnjak za istoriju medicine u Mesopotamiji.
On nastavlja: „Stoga, ljubljenje ne treba smatrati običajem koji je nastao isključivo u bilo kom pojedinačnom regionu i odatle se proširio, već se čini da se praktikovao u više drevnih kultura tokom nekoliko milenijuma.”
Dr Sofi Lund Rasmusen dodaje: „Zapravo, istraživanje bonoba i šimpanzi, najbližih živih rođaka ljudi, pokazalo je da se obe vrste ljube. Što može da ukaže da je praksa ljubljenja osnovno ponašanje ljudi, objašnjavajući zašto se dokazi mogu se naći u različitim kulturama.”
Poljubac kao potencijalni prenosilac bolesti
Pored svog značaja za društveno i seksualno ponašanje, praksa ljubljenja je možda igrala ulogu u prenošenju mikroorganizama. Time su se potencijalno širili virusi među ljudima.
Za širenje herpes simpleks virusa 1 istraživači veruju da je ubrzano uvođenje poljupca dovelo do toga.
„Postoji značajan korpus medicinskih tekstova iz Mesopotamije, od kojih neki pominju bolest sa simptomima koji podsećaju na virus herpes simpleksa 1“, primetio je dr Arbol.
On dodaje da su drevni medicinski tekstovi bili pod uticajem raznih kulturnih i religioznih koncepata. Zbog toga se oni ne mogu čitati na pravi način.
- Ljubavnici iz Valdara 6.000 godina u večnom zagrljaju
- Ljubavno pismo staro 2.500 godina
- Rimljani su seksualne usluge plaćali posebnim novčićima – spintrijama
„Ipak, zanimljivo je primetiti neke sličnosti između bolesti poznate kao bu’shanu u drevnim medicinskim tekstovima iz Mesopotamije i simptoma izazvanih infekcijama herpes simpleksom. Bu’shanu bolest se prvenstveno nalazila u ili oko usta i grla, a simptomi su uključivali plikove u ili oko usta, što je jedan od dominantnih znakova herpes infekcije.”
„Ako je praksa ljubljenja bila široko rasprostranjena i dobro uspostavljena kod niza drevnih društava, efekti ljubljenja u smislu prenošenja patogena verovatno su bili manje – više konstantni“, kaže dr Rasmusen.
Istraživači smatraju da će budući rezultati, koji će proizaći iz istraživanja drevne DNK, neizbežno dovesti do diskusija o složenim istorijskim razvojima i društvenim interakcijama. Posebno poput onih da li je ljubljenje u usta bio pokretač ranog prenosa bolesti.
