Za plaćanje seksualnih usluga Rimljani su imali posebne novčiće. Erotski žetoni ili spintrije sa erotskim scenama upotrebljavane su za plaćanje sekusalnih usluga u bordelima. Na njima su bile prikazane poze u seksu koje su bile na meniju.

Prostitucija i javne kuće bile su legalne u rimskom carstvu. Na prostituciju se gledalo kao na legitiman poslovni poduhvat.

Legalizovana prostitucija u starom Rimu

Bordeli su postojali u starom Rimu i posećivani su od strane svih slojeva društva. Muškarcima je bilo dozvoljeno da legalno kupuju seksualne usluge. Seks se kupovao i prodavao u ovim bordelima kao proizvod. Kako su se odvijale monetarne transakcije to se tačno ne zna. Može da se pretpostavi da vlasnici javnih kuća ili makrooi nisu dozvoljavali prostitutkama da novac prođe kroz njihove ruke. Da ne bi slučajno bili pokradeni i slično.

Za te usluge koristili su spintrije. Spintriae su erotski žetoni, nalik novčiću od bronze ili mesinga, kružnog oblika.

Aversna strana žetona je prikazivala erotsku scenu ili par kako vodi ljubav, a na reversnoj strani se nalazio rimski broj od I do XVI.

Veruje se da su žetoni bili u upotrebi tokom 1. veka i da se često pripisuju vladavini cara Tiberija.

Namena spintrija

Istraživači veruju da su ovi žetoni korišćeni za plaćanje sekusalnih usluga u bordelima. Postoje i oni koje dovode u pitanje funkciju erotskih žetona ili spintrija.

Neki istoričari su sugerisali da su ovi novčići korišćeni u nekoj bizarnoj igri kao tokeni ili žetoni. Ako su žetoni korišćeni u ovu svrhu, brojevi su možda bili faktor u pozicijama, pokretima ili rezultatima. Aversna scena, iako erotska, bila bi za zabavu, a ne za uzbuđenje.

• Davno izgubljeni „rimski car“ Sponzijan otkriven na rimskom novčiću
• Arheolozi su tokom podvodnih istraživanja kod Izraela pronašli redak novčić sa znakom zodijaka

Druga teorija je da su spintrije bile oznake za ulaz u pozorište. Ovaj argument se zasniva na ideji da su brojevi možda predstavljali raspored sedenja. Scene bi bile isključivo za dekoraciju, samo broj je bio važan. Međutim, nema dokaza da su sedišta bila brojčano raspoređena.

Spintrije je prvi proučavao Jezekilj Špajnhajm. Španhajm je bio taj koji je primenio latinsku reč spintria na erotskim scenama i predložio vezu sa prostitucijom.

U istorijskim zapisima nema mnogo podataka o ovim novčićima. Na zidovima kupatila, naročito u Pompeji, nalaze se freske koje su oslikane seksualnim scenama koje su iste kao i na novčićima. Antički grad je ozloglašen po broju javnih kuća, kojih je bilo između 30 i 35 raspoređenih po celom gradu.

Na spintrijama nema tragova habanja, kao što je slučaj sa novčićima koji su u opticaju. Takođe, relativno ih je malo pronađeno u poređenju sa brojem novčića koji se inače pronalaze na arheološkim lokalitetima.

Različite poze u seksu su se vrednovale drugačije

Novčići imaju jednu stranu koja prikazuje rimski broj, a druga strana novčića predstavlja seksualni položaj ili druge prikaze seksualnih želja. Pored muških i ženskih figura, bilo je spintrija samo sa prikazima muških figura. Iz ovoga se pretpostavlja da su neke od usluga koje su pružale prostitutke, muške ili ženske, u rimskim bordelima vredele više od drugih.

Trenutno ima 13 zabeleženih seksualnih scena na aversu. Zajedno sa raznim brojevima na poleđini, postoji ukupno trideset devet parova, koji su ilustrovani.

Seksualne usluge prosečne prostitutke su obično bile plaćene između 2 i 10 asa. Ko je bio željan određene usluge za njega bi se posebno izdavale spintrije. Korisnik usluga bi mogao da bira šta želi i takvu spintriju bi uzeo, potom bi je dao prostitutki na ulazu.