Drevne kosti pronađene u pećini Bačo Kiro najstariji su dokaz modernog čoveka u Evropi. Pećina Bačo Kiro je poznato paleolitsko arheološko nalazište u Bugarskoj.

Pojava savremenih ljudi u Evropi je istraživačima oduvek bila teška za rekonstrukciju, a upravo zbog nedovoljno identifikovanih fosililnih ostataka.

Kada su se moderni ljudi pojavili u Evropi njihov dolazak je zapečatio sudbinu neandertalaca koji su prethodno naseljavali kontinent. U narednih nekoliko hiljada godina H. sapiens-i su potpuno zamenili neandertalce.

Sada je hronologija ovog misterioznih prelaza tokom gornjeg paleolita (pre oko 40-50.000 godina) došla do jasnijeg razumevanja sa otkrićem i datiranjem ostataka H. sapiens-a i artefakta zakopanih dubokom u pećini Bačo Kiro u centralnoj Bugarskoj.

Pećina Bačo Kiro-stanište prvih evropskih Homo sapiensa

Dugo je poznato da je Bačo Kiro bogato nalazište paleolitskih fosilnih otataka. U 20. veku sprovedena su brojna arheološka iskopavanja od kojih su neka tokom 1970-tih godina dala fragmentarne ljudske ostatke, a koja su kasnije izgubljena. Novija iskopavanja u 2015. godini dovela su do novih saznanja. Na istom mestu otkriven je sloj sedimenta koji sadrži kosti.

Naučnik koji se bavi evolucijom ljudi, Frido Velker sa instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Nemačkoj, objašnjava da je “većina kostiju iz pleistocena toliko fragmentovana da se vizuelno ne može utvrditi koju vrstu životinja predstavlja”.

• Pećina iznad Trajanove table na Đerdapu-stanište neandertalaca i modernih ljudi
• Dubočka pećina kod Kučeva-stanište neandertalaca i modernih ljudi
• Drevni moderni čovek sa teritorije današnje Rumunije je imao čukundedu neandertalca

Zapravo, od otkrivenih ljudskih ostataka, samo jedan zub se može makroskopskim pregledom pripisati anatomski modernom čoveku-Homo sapiensu.

Zub Homo sapiensa otkriven u pećini

Koristeći kombinaciju metoda koja uključuje i datiranje radioaktivnim ugljenikom C14 i sekvenciranje mitohondrijalne dnk za procenu starosti fosila, istraživači su istakli da su ti drevni ljudi naselili pećinu pre otprilike 45.820 do 43.650 godina. Mada, neki ostaci bi mogli da potiču još od vremena pre 46.940 godina. Drugim rečima, ove ljudske kosti predstavljaju najstarije hominine tokom gornjeg paleolita na evropskom tlu.

Pored ljudskih ostataka, istraživači su otkrili i ogroman asortimana kamenih alatki, zajedno sa koštanim artefatkima 23 različite životinjske vrste. Uključujući i priveske napravljeni od zuba pećinskih medveda. Oni podsećaju na dizajne za koje je poznato da su kasnije proizvedeni od neandertalaca u današnjoj Francuskoj. Verovatno se radi o interakciji modernih ljudi i neandertalaca.

Istraživački tim navodi da ”kakva god bila kognitivna složenost poslednjih neandertalaca, ranija starost materijala iz pećine Bačo Kiro podržava ideju da su ove specifične novine u ponašanju viđene u opadanju neandertalske populacije, a proistekle su iz kontakata sa migrantom H. sapiens-om”.

Ovaj rad Initial Upper Palaeolithic Homo sapiens from Bacho Kiro Cave, Bulgaria publikovan je u časopisu Nature and Nature Ecology & Evolution.