Najstariji ljudski ostaci modernog čoveka pronađeni su u Bugarskoj

Najstariji ljudski ostaci modernog čoveka pronađeni su u Bugarskoj

 5,061 

Drevne kosti pronađene u pećini Bačo Kiro u Bugarskoj najstariji su dokaz modernog čoveka u Evropi. Ovo arheološko otkriće predstavlja najranije poznate dokaze prisustva naše vrste na evropskom kontinentu.

Pojava savremenih ljudi u Evropi je istraživačima oduvek bila teška za rekonstrukciju, a upravo zbog nedostatka dovoljno identifikovanih fosila.

Kada su se moderni ljudi pojavili u Evropi njihov dolazak je zapečatio sudbinu neandertalaca koji su prethodno naseljavali kontinent, a u narednih nekoliko hiljada godina H. sapiens-i su ih potpuno zamenili

Sada je hronologija ovog misterioznoh prelaza tokom gornjeg paleolita došla do jasnijeg razumevanja sa otkrićem i datiranjem ostataka H.sapiens-a i artefakta zakopanih dubokom u pećni Bačo Kiro u centralnoj Bugarskoj.

Pećina Bačo Kiro

Dugo je poznato da je Bačo Kiro bogato nalazište paleolitskih fosilnih otataka. U 20. veku sprovedena su brojna arheološka iskopavanja od kojih su neka tokom 1970-tih godina dala fragmentarne ljudske ostatke, a koja su kasnije izgubljena. Novija iskopavanja u 2015. godini dovela su do novih saznanja. Na istom mestu otkriven je sloj sedimenta koji sadrži kosti.

Arheološka iskopavanja u pećini

Naučnik koji se bavi evolucijom ljudi, Frido Velker sa instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Nemačkoj, objašnjava da je “većina kostiju iz pleistocena toliko fragmentovana da se vizuelno ne može utvrditi koju vrstu životinja predstavlja”. Ustvari, od otkrivenih ljudskih ostataka, samo jedan zub se može utvrditi fizičkim pregledom i da pripada modernim ljudima.

Koristeći kombinaciju metoda koja uključuje i datiranje radioaktivnim ugljenikom C14 i sekvenciranje mitohondrijalne dnk za procenu starosti fosila, istraživači sugeriraju da su ti drevni ljudi naselili pećinu pre otprilike 45.820 do 43.650 godina. Mada, neki ostaci bi mogli datirati još od vremena pre 46.940 godina. Drugim rečima, ove kosti predstavljaju najstarije hominine tokom gornjeg paleolita na evropskom tlu.

Pored ljudskih ostataka, istraživači su otkrili i ogroman asortimana kamenih alatki, zajedno sa koštanim artefatkima 23 različite životinjske vrste. Uključujući oblikovane komade kao što su privesci napravljeni od zuba pećinskih medveda. Oni podsećaju na dizajne za koje je poznato da su kasnije poizvedeni od neandertalaca u današnjoj Francuskoj. Verovatno se radi o interakciji modernih ljudi i neandertalaca.

Kamene alatke

Istraživački tim navodi da ”kakva god bila kognitivna složenost poslednjih neandertalaca, ranija starost materijala iz pećine Bačo Kiro podržava ideju da su ove specifične novine u ponašanju viđene u opadanju neandertalske populacije, a proistekle su iz kontakata sa migrantom H. sapiens-om”.

Ovaj rad Initial Upper Palaeolithic Homo sapiens from Bacho Kiro Cave, Bulgaria publikovan je u časopisu Nature and Nature Ecology & Evolution.

Podelite sadržaj na
fb-share-icon0
Tweet 20

Urednik

4 thoughts on “Najstariji ljudski ostaci modernog čoveka pronađeni su u Bugarskoj

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error

ZAPRATITE I PODELITE SADRŽAJ