Najstariji poznati soj bakterije Yersinia pestis koja izaziva kugu pronađen je u kostima i zubima čoveka sahranjenog pre 5.000 godina na teritoriji današnje Letonije. Kuga, poznatija kao i “crna smrt”, je ubila čak polovinu evropske populacije sredinom 14. veka.

Analiza drevne DNK pokazala je da je bakterija kuge bila prisutna znatno ranije, ali da nije bila toliko zarazna i smrtonosna kao srednjovekovni soj.

Rezultati genetičke analize objavljeni su u časopisu Cell Reports.

Arheološki lokalitet Rinukalns

Arheološki lokalitet shell midden Rinukalns nalazi se u Letoniji, pored reke Salače, koja se uliva u Baltičko more. Shell middeni su veštački slojevi nastali od morskih životinja deponovani ljudskom aktivnošću u kratkom vremenskom periodu od 100–200 godina u ranom 6. milenijumu pre nove ere.

Godine 1875. arheolog amater Karl Georg grof Sivers (1814–1879) sproveo je prvo sistematsko iskopavanje Rinukalnsa. Grof Sivers je u dva groba otkrio: skeletne ostatke žene od 12 do 18 godina (RV 1852) i muškarca od 20 do 30 godina (RV 2039), pokrivene netaknutim midden slojevima. Skeletni ostaci su nedavno “ponovo” otkriveni u kolekciji nemačkog antropologa R. Virhova.

• Istraživanja su otkrila gde je sahranjen i kako je umro despot Stefan Lazarević
• Bolesti u srednjovekovnoj Srbiji
• Kako se lečio Ledeni čovek-Eci najpoznatija Alpska mumija
• Najstariji tumor kostiju pronađen kod neandertalca sa lokaliteta Krapina

Sprovedena analiza pokazala je da muškarac (RV 2039), koji je živeo pre 5.000 godina na teritoriji današnje Letonije, obara prethodni rekord. Do nedavno se mislilo da je najstariji soj kuge pronađen u 5.000 godina staroj skandinavskoj masovnoj grobnici, koja je verovatno bila povezana sa mogućom epidemijom kuge. Iako je starost čoveka iz Letonije jednaka starosti masovne grobnice, ovaj soj kuge nije toliko zarazan i smrtonosan. Sa druge strane, muškarac iz Letonije se razboleo od soja koji se pojavio 1.000 godina ranije od onog pronađenog na skandinavskom lokalitetu.

Soj kuge bio je manje zarazan i smrtonosan

“Bakterijska DNK takođe ukazuje da drevna žrtva kuge nije razvila pustule (plikove) ili zarazila svoju porodicu. Drevnom soju je nedostajao gen za brzi prenos sa buva na čoveka, koji je evoluirao pre možda 3.800 godina i izazvao kasnije epidemije bubonske kuge”, rekao je Ben Krause-Kjora, arheolog i biohemičar sa Univerziteta Kil u Nemačkoj.

Verovatno je ovaj rani soj kuge prešao na ljude kroz izolovane susrete, poput ujeda glodara. Čovek je pažljivo sahranjen, a istraživački tim nije pronašao masovne grobnice ili infekciju Y. pestis u DNK drugih ljudi. Što jasno ukazuje da ljudi u toj oblasti nisu bili suočeni sa epidemijom.

U svakom slučaju, bez antibiotika čovek je verovatno podlegao infekciji i umro.

Iako je ovaj soj Yersinia pestis najstariji soj ikada pronađen, on je na kraju izumro. Potom biva zamenjen drugim, virulentnijim varijantama, što je uobičajena sudbina u evolucionoj istoriji i bakterija i virusa.

Kasniji sojevi Y. pestis su možda bili zarazniji, ali izolovani susreti poput ovog mogu pomoći naučnicima da razumeju ranu istoriju kuge.

„Možda su to zaista pojedinačni događaji na početku, zatim sve ozbiljniji, pre nego što je postalo zaista dramatično u srednjem veku“, zaključio je Krause-Kjora.