Dokazi za najstariji tumor kostiju su pronađeni kod neandertalca sa lokaliteta Krapina u Hrvatskoj. Naučnici su primetili da rebro neandertalca ima patološku leziju povezanu sa tumorom.

Ovo je prvi slučaj fibrozne displazije (razvojna lezija kosti slična tumoru) na neandertalskom rebru sa lokaliteta Krapina, u današnjoj Hrvatskoj. Tumori bilo koje vrste su retka pojava u mlađim arheološkim periodima ili kod živih primata, ali posebno kod izumrlih ljudskih vrsta.

Nekoliko studija se bavilo bolestima kostiju u prošlim ljudskim populacijama i kod živih primata i fibrozna displazija se javlja jako retko.

U okviru klase tumora kostiju rebara, fibrozna displazija je prisutna kod živih ljudi u većoj učestalosti od drugih tumora kostiju. Kod živih ljudi efekti neoplazme predstavljaju širok spektar simptoma, od asimptomatskih do iscrpljujućih. Pojava ove neoplazme pokazuje da je najmanje jedan neandertalac patio od uobičajenog tumora kosti koji se nalazi kod savremenih ljudi.

Krapina-stanište neandertalaca

Potkapina Krapina nalazi se na Hušnjakovom brdu, u gradu Krapini, oko 55 km severno od Zagreba. Pod rukovodstvom Gorjanovića-Krambergera, iskopavanja na lokalitetu su počela 1899. godine i trajala do 1905. godine, kada je pronađeno skoro 900 fargmentovanih ljudskih kostiju, kameno oruđe i hiljade ostataka faune.

• 87 otisaka stopala neandertalaca pronađeno je na obali Iberijskog poluostrva
• Ostaci devet neandertalaca pronađeni u pećini južno od Rima
• Da li su se neandertalci sahranjivali sa cvećem ili su pčele krive za to?

Neandertalci su u Krapini živeli pre između 120–130.000 godina. Krapina je dala jedan od najvećih uzoraka akumuliranih ljudskih skeletnih ostataka sa bilo kog lokaliteta iz gornjeg pleistocena. Ove ljudske kosti pronađene su u fragmentovanom stanju, pomešane sa faunom i drugim artefaktima.

Pronađeno je samo nekoliko skeleta u artikulisanom stanju i nema dokaza o namernom sahranjivanju. Umesto toga, tragovi posekotina na kostima neandertalaca i drugi dokazi obrade kostiju (kanibalizam?) ukazuju na postmortalnu manipulaciju kostima od strane drugih neandertalaca ili životinja. Na ovim skeletima uočen je veliki broj patologija, od kojih većina uključuje degenerativna oboljenja, traume nastale tupim predmetima i hipoplaziju zubne gleđi.

Tumor na rebru neandertalca

Prva detaljna analiza rebra, koja je uključivala rendgen i CT skeniranje pokazala je prilično veliku leziju koja se nalazi u centru, a iza nje je ostao tumor karakterističan za fibroznu displaziju. Istraživači su odbacili mogućnost da je šupljina jednostavno uzrokovana prelomom, jer nema dokaza o traumi na drugom mestu na rebru, a lezija je primetna prema prednjem delu kosti. Ukoliko bi nastala zbog preloma, trauma bi bila vidljiva na zadnjoj strani.

U nekim slučajevima, fibrozna displazija ne izaziva nikakve simptome, dok u drugim, otok koji stvaraju tumori može izazvati deformitet. Ali bez kompletnog skeleta, ne postoji način da se sazna kakav je ukupni efekat bolesti bio na pojedinca i da li je to bio uzrok smrti.

Učestalost tumora

Učestalost neoplastičnih bolesti je u snažnoj korelaciji sa relativno nedavnim produženjem ljudskog životnog veka. Ovo povećava učestalost neoplastičnih bolesti kod današnjih ljudi, od kojih mnoge zavise od godina starosti. Neandertalci su imali prosečan životni vek koji je bio u najboljem slučaju polovina od modernog stanovništva, oko 30 godina. Uticaj ljudi na životnu sredinu, uz povećanje populacije i intezivnije zagađivanje životne sredine, su direktno povezani sa neoplastičnim bolestima i nisu bili deo životne sredine u prošlosti.

• Dubočka pećina kod Kučeva-stanište neandertalaca i modernih ljudi
• Nova saznanja o neandertalcima iz Krapine: umirali su mladi
• Pećina iznad Trajanove table na Đerdapu-stanište neandertalaca i modernih ljudi

S obzirom na ove faktore, većina tvrdi da su slučajevi neoplastičnih bolesti kostiju retki u praistorijskim ljudskim populacijama. Stoga je zanimljivo ovo otkriće, jer pokazuje da su neandertalci patili od iste bolesti kao i moderni ljudi.

Smatra se da je učestalost mnogih vrsta tumora, i kancerogenih i beningnih, u korelaciji sa zagađenjem životne sredine. Ali, kako istraživači primećuju, okruženje u kojem su ovi neandertalci živeli bilo je u suštini netaknuto.

Što znači da, barem u nekim slučajevima, razvoj tumora kostiju nema nikakve veze sa zagađenjem životne sredine. Osim ako nisu provodili puno vremena ispred ognjišta. Takođe, i genetika igra značajnu ulogu za stvaranje ove bolesti.

Rad je publikovan 2013. godine u časopisu Plos One.