02/12/2022

Arheolozi istražuju neolitske objekte na Drenovcu (izvor: Central Media)

Arheološki lokalitet Drenovac, u blizini Paraćina, mnogi s pravom nazivaju neolitskim megalopolisom. Ovaj veličanstveni praistorijski lokalitet predstavlja jedno od najvećih neolitskih naselja u našoj zemlji, i šire, u kome je živelo više od 2000 stanovnika. Više od 700 objekata različitih namena je pronađeno zajedno sa sa više od deset hiljada artefakata. Savremena arheološka istraživanja traju već 15 godina, a srpskim arheolozima, pridružili su se i stručnjaci sa Kembridža.

Najstariji slojevi u Drenovcu datiraju iz šestog milenijuma pre nove ere, a pravi procvat naselje je doživelo u doba mlađeg neolita- vinčanske kulture. U doba neolita ljudi su obrađivali zemlju i uzgajali hranu, pravili su odeću i obuću. Tu su i počeci zanatske delatnosti.

Ostaci objekata i keramike na Drenovcu (foto: Arheološki institut Beograd)

Analiza artefakata iz Drenovca trebalo bi da ukaže da li su domaćinstva pravila grnčariju za svoje potrebe ili je postojao neki vid organizovane proizvodnje. Kuće su građene od prirodnih i ljudima dostupnih materijala, jednostavno, ali vešto. Neki stambeni objekti bili su površine 60 kvadratnih metara, a drugi su čak su imali i spratove, piše RTS.

Arhitektura je ovde fantastična, imate divne figurine Venere, pravu industriju grnčarije, autentične ostatke kuća, ovo je zaista sve fantastično“, kaže Čeri Frenč, profesor na Odseku za arheologiju na Kembridžu.

Ovo je izuzetno nalazište, kuće su veoma dobro očuvane i imamo autentičan materijal na podu građevina. Veoma je dobro imati netaknute slojeve iz kojih je moguće uzeti uzorke za analizu“, naglasio je Ijan Osterajher, doktorant Kembridža.

Neolitski megalopolis

Geofizičkim metodama pokazali smo da su naselja na ovom području urbanistički bila dosta dobro organizovana, što nam govori da je postojala društvena hijerarhija. Iz izgleda naselja zaključujemo da su stanovnici obrađivali udaljene parcele. Međutim, da li su to radili individualno, ili po principu zadruge, želimo ovim istraživanjima da saznamo“, rekao je prof. dr Slaviša Perić, rukovodilac projekta Drenovac.

Keramičke posude (foto: Filip Plavčić)

Nije poznato gde i kako su sahranjivali svoje preminule. Što je čest slučaj u starčevačkoj, a naročito u vinčanskoj kulturi centralnog Balkana. Nije jasno ni zbog čega su se nakon nekoliko stradanja kuća u požaru i prirodnih katastrofa, stanovnici vraćali i ponovo gradili naseobine. Međutim, tajna leži u šest i po metara debelom kulturnom sloju, koji treba da se obradi saradnjom naših arheologa i arheologa iz Kembridža.

Vinčanske figurine Moravka 1 i Moravka 2 (izvor: Zavičajni muzej Jagodine)

Želimo da saznamo zašto je došlo do vatre i do uništenja lokaliteta i kako je došlo do toga da se lokalitet zatrpa. Pokušaćemo našim radom ovde da objasnimo kako su erozije tome doprinele i da rekonstruišemo događaje“, rekao je dr Tonko Rajkovača, sa Odseka za arheologiju Univerziteta Kembridž.

Kamena sečiva sa Drenovca (izvor: Zavičajni muzej Jagodine)

„Mislim da su kolege sa Kembridža videle pravu vrednost ovog lokaliteta. Nažalost, mi već deceniju i po pokušavamo da u to uverimo i sve ove koji odlučuju o našoj egzistenciji i ovog projekta“, požalio se arheolog prof. dr Slaviša Perić.

Arheološka iskopavanja u Drenovcu nastavljaju se tokom leta, a do tada u laboratorijama u Kembridžu biće analizirani uzorci keramike i fragmenata iz neolitskih kuća, a na osnovu rezultata će se raditi na rekonstrukciji načina života stanovnika i njihove komunikacije sa susedima.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »