Lobanja iz Jerihona ima novo lice, zahvaljujući novim tehnikama rekonstrukcije. Starost ove lobanje, obložene gipsom, procenjuje se oko 9.000 godina. Nakon 70 godina od njenog otkrića, namena modelovanja lobanja gipsom ostaje zagonetka za arheologe.

Engleski arheolog Ketlin Kenjon je sprovela iskopavanja biblijskog Jerihona između 1952. i 1958. godine. Već 1953. godine došla je do otkrića 7 lobanja koje su bile gipsano modelovane. Školjke su bile umetane u očne šupljine. I samo jedna glava je imala mandibulu. Uši, nos i usta su bili istaknuti u gipsu.  

Ketlin je verovala da su lobanje portreti, i da se radi o kultu predaka najranijih stanovnika Jerihona. Međutim, u sličnom periodu arheolozi pronalaze drugih 50 gipsanih lobanja širom regiona. I onda nastaju nove teorije zašto i čemu su služile.

Za sada ne postoje konkretni dokazi koji mogu da potvrde zašto se praktikovao ovaj vid modelovanja lobanja.

Među posebnim i najbolje očuvanim je lobanja muškarca iz Jerihona, a koja se čuva u Britanskom muzeju. Na njoj se decenijama radi i proučava.

Šta su naučnici saznali o lobanji iz Jerihona?

Antropološke analize su pokazale da je reč o muškarcu, starosti 30-40 godina. Lobanja čovek sa Jerihona i donja vilica modelovane su gipsom, izmešanim sa lokalnim peskom. Lice mu je bilo namazano mešavinom kreča sa blatom ili glinom, a to mu je dalo svetliju boju lica. U očnim šupljinama umetnute su kauri školjke, obojene braon bojom. Što daje efekat otvorenih očiju.

• Arheolozi su otkrili najstarije veštačko oko na svetu u Zapaljenom gradu
• Fascinantna lobanja dekorisana asfaltom stara 9.000 godina iz pećine Nahal Hemar

Naučnici koji su analizirali lobanju otkrili su da je imao dentalne probleme, koji su verovatno dovodili do perioda bola. Njegov nos je bio polomljen, ali je povreda zarasla pre smrti. Najupečatljivija karakteristika, otkrivena mikro-kompjuterskom tomografijom, jeste ta da je njegova lobanja bila veštačko deformisana od ranog detinjstva.

Nove tehnike stvorile drugo lice

Zahvaljujući napornom radu međunarodnog tima istraživača lobanja sa Jerihona je dobila novo lice.

Još 2016. godine, tim ljudi koje je predvodila Aleksandra Flečer iz Britanskog muzeja, uspeo je da rekonstrušie lice ovog muškarca. To je bila prva rekonstrukcija lica drevnih ljudi na svetu. Mikro-CT je omogućio istraživačima da dobiju mere za dobijanje 3D modela lobanje.

Sada, uz pomoć novijih metoda rekonstrukcije, istraživači su pokazali da je ovaj muškarac izgledao ipak malo drugačije. Međunarodni tim je koristio postojeći 3D model za početnu aproksimaciju lica.

Rezultati rada su objavljeni u časopisu OrtogOnline. Istraživači su koristili različite tehnike za rekonstrukciju lica drevnog čoveka. Potom su dodavali dlake na licu i glavi. Tehnika rekonstrukcije zasniva na anatomskoj deformaciji i statističkim projekcijama izvedenim iz kompjuterizovane tomografije – hiljade rendgenskih snimaka povezanih zajedno da bi se stvorila 3D slika živih ljudi. Ove tehnike se takođe koriste za planiranje plastičnih operacija i za proizvodnju proteza.