Lobanja iz Jerihona, stara impresivnih 9.000 godina, dobila je novo lice zahvaljujući savremenim tehnikama rekonstrukcije, otkrivajući fascinantne detalje iz drevne prošlosti.

Prošlo je više od 70 godina od otkrića zagonetne gipsane lobanje u Jerihonu, a arheolozi još uvek nemaju konačan odgovor na pitanje zašto su drevni ljudi koristili ovu tehniku.

Prva otkrića gipsanih lobanja

Engleski arheolog Ketlin Kenjon sprovela je iskopavanja biblijskog Jerihona između 1952. i 1958. godine. Već 1953. godine došla je do otkrića 7 lobanja koje su bile gipsano modelovane. Školjke su bile umetane u očne šupljine. I samo jedna glava je imala mandibulu. Uši, nos i usta su bili istaknuti u gipsu.  

Ketlin je verovala da su lobanje portreti, i da se radi o kultu predaka najranijih stanovnika Jerihona. Međutim, u sličnom periodu arheolozi pronalaze drugih 50 gipsanih lobanja širom regiona i onda počinju da se javljaju nove teorije zašto i čemu su služile.

• Arheolozi su otkrili najstarije veštačko oko na svetu u Zapaljenom gradu
• Fascinantna lobanja dekorisana asfaltom stara 9.000 godina iz pećine Nahal Hemar

Za sada ne postoje konkretni dokazi i konačni zaključi koji mogu da potvrde zašto se praktikovao ovaj vid modelovanja lobanja pre više hiljada godina.

Šta su naučnici saznali o lobanji iz Jerihona?

Među posebnim i najbolje očuvanim je lobanja muškarca iz Jerihona, a koja se čuva u Britanskom muzeju, gde se detaljno proučava.

Antropološke analize su pokazale da je reč o muškarcu, starosti između 30 i 40 godina. Lobanja i donja vilica su modelovane gipsom, izmešanim sa lokalnim peskom. Lice je bilo prekriveno mešavinom kreča sa blatom ili glinom, što mu je dalo svetliju boju. U očne šupljine su umetnute kauri školjke, obojene braon bojom, stvarajući efekat otvorenih očiju.

Naučnici koji su analizirali lobanju otkrili su da je imao dentalne probleme, koji su verovatno dovodili do perioda bola. Njegov nos je bio polomljen, ali je povreda zarasla pre smrti. Najupečatljivija karakteristika, otkrivena mikro-kompjuterskom tomografijom, jeste ta da je njegova lobanja bila veštački deformisana od ranog detinjstva.

Nove tehnike stvorile drugo lice

Zahvaljujući napornom radu međunarodnog tima istraživača lobanja sa Jerihona je dobila novo lice. Još 2016. godine, tim ljudi koje je predvodila Aleksandra Flečer iz Britanskog muzeja, uspeo je da rekonstrušie lice ovog muškarca. To je bila prva rekonstrukcija lica drevnih ljudi na svetu. Mikro-CT je omogućio istraživačima da dobiju mere za dobijanje 3D modela lobanje.

Uz pomoć novijih metoda rekonstrukcije, istraživači su pokazali da je ovaj muškarac izgledao ipak malo drugačije. Međunarodni tim je koristio postojeći 3D model za početnu aproksimaciju lica.

Rezultati rada su objavljeni u časopisu OrtogOnline. Istraživači su koristili različite tehnike za rekonstrukciju lica drevnog čoveka. Potom su dodavali dlake na licu i glavi.

Tehnika rekonstrukcije zasniva na anatomskoj deformaciji i statističkim projekcijama izvedenim iz kompjuterizovane tomografije – hiljade rendgenskih snimaka povezanih zajedno da bi se stvorila 3D slika živih ljudi. Ove tehnike se takođe koriste za planiranje plastičnih operacija i za proizvodnju proteza.

Osveženo: 06.03.2025.