Oznake na pećinskim crtežima širom Evrope možda predstavljaju najraniji oblik pisanja. Istraživači veruju da oznake iscrtane pored slika životinja služile za obeležavanje od strane ljudi pre 20.000 godina.

U poslednjih 150 godina otkriveno je najmanje 400 pećina u kojima su Homo sapiensi, mi, crtali, slikali i gravirali znakove. Najranija praistorijska umetnost u Evropi se datuje pre oko 42.000 do 37.000 godina. Među najpoznatijim pećinama koje su ukrašene praistorijskim crtežima su Lasko, Šove i Altamira. Značenje nefigurativnih znakova pored slika životinja muči istraživače već dugo. Sada stručnjaci pretpostavljaju da je reč o simbolima ili znakovima koji su služili za komunikaciju, odnosno obeležavanje.

Autori ubeđeni u svoje istraživanje

Istraživači, čija je studija obajavljena u Cambridge Archaeological Journal, su predložili tri najčešća znaka koja se pojavljuju na crtežima na zidovima pećina. To su linija <|>, tačka <•> i <Y>. Ove oznake su funkcionisale kao jedinice komunikacije, piše u radu.

Prema istraživačima ljudi iz kamenog doba koji su živeli u Evropi pre 20.000 godina možda su osmislili jednostavan oblik pisanja. U blizini praistorijskih crteža životinja su iscrtane apstraktne linije i tačke koje predstavljaju sofisticirani sistem pisanja. Zašto? Verovatno da bi zabeležili navike životinja koje su lovili. Odnosno kako bi praistorijski ljudi razumeli kada je sezona parenja i rađanja tih životinja koje su lovili.

Rani ljudi u Evropi bili su lovci-sakupljači koji su jeli mnogo životinjskog mesa konja, jelena i bizona. Kada bi se te životinje okupljale sezonski u krdima, bile bi ranjive na klanje od strane ljudi. „Iz toga sledi da bi poznavanje vremena migracija, parenja i rađanja bilo centralna briga za ponašanje gornjeg paleolita“, napisao je u mejlu Live Science prvi autor studije Ben Bajkon.

• Šta imaju zajedničko ”Bosanske piramide” i ”vinčansko pismo”?
• Arheolog tvrdi da je pronašao najstariji hebrejski tekst u Izraelu u kome se pominje ime Boga
• Najstariji pisani tekst nalazi se na drvenoj Dispilio pločici, staroj oko 7.000 godina?

Jedan od autora studije, Pol Petit, za Guardian je rekao: „U stanju smo da pokažemo da su ovi ljudi – koji su ostavili nasleđe spektakularne umetnosti u pećinama Lasko i Altamira – takođe ostavili zapis o ranom merenju vremena koji će na kraju postati uobičajen među našim vrstama”.

“Možda nismo ubeđeni da se gornjopaleolitske sekvence i povezani simboli mogu opisati kao pisani jezik, s obzirom da ne predstavljaju gramatičku sintaksu, ali su svakako funkcionisali na isti način kao i proto-klinopis.”, nagalasili su autori u studiji.