Arheolozi pronašli dokaz o ljudskoj populaciji koja je preživela erupciju supervulkana Tobe pre 74.000 godina.

Supervulkan Toba je skoro uništio čovečanstvo, ali nam je takođe pomogao da se proširimo.

Smatra se da je erupcija supervulkana Toba bila najveća u postojanju naše vrste. Neizbežno je promenila klimu planete na neko vreme.

• Misteriozna građevina izgrađena od 60 mamuta iz ledenog doba zbunila je arheologe
• Praistorijski ljudi nosili obuću pre 148.000 godina!

Istraživači koji rade na Rogu Afrike, takođe poznatom kao Somalijsko poluostrvo, otkrili su dokaze koji pokazuju da su ljudi iz srednjeg kamenog doba preživeli nakon erupcije Tobe.

Novi razlozi za napuštanje Afrike

Nalazi iz Etiopije su sada naveli neke arheologe da pomisle da bi Toba takođe mogao biti ključ za jednu od velikih misterija ljudske evolucije – napuštanje Afrike. Ovo otkriće može da poništi ranije pretpostavke o tome kako je došlo do migracija iz Afrike, piše u saopštenju.

Savremeni ljudi su više puta napuštali Afriku, ali događaj koji je doveo do globalne ekspanzije dogodio se pre manje od 100.000 godina. Neki istraživači pretpostavljaju da je širenje bilo ograničeno na „zelene koridore“ formirane tokom vlažnih intervala kada je hrane bilo u izobilju, a ljudska populacija se širila u skladu sa svojim okruženjem.

Međutim, nova studija u časopisu Nature koju su predvodili naučnici sa Univerziteta Teksas u Ostinu, ističe da su se ljudi možda raširili tokom sušnih intervala duž „plavih puteva“ koje stvaraju sezonske reke. Istraživači su, takođe, pronašli kamena oruđa koja predstavljaju najstarije dokaze o upotrebi strele.

Rani moderni ljudi u Etiopiji preživeli erupciju supervulkana Tobe

Arheološki tim je istraživao lokalite Šinfa-Metema 1 koja se nalazi u niziji severozapadne Etiopije u blizini reke Šinfa, pritoke Plavog Nila. Pronašli su dokaze da je ovo mesto bilo naseljeno od strane ranih modernih ljudi tokom perioda kada je razorni supervulkan Toba eruptirao na Sumatri pre 74.000 godina. Sićušni fragmenti vulkanskog stakla pronađeni iz arheoloških naslaga, podudarali su se sa hemijskim potpisom erupcije Toba.

Lokacija Šinfa-Metema 1 pokazuje da su ljudi zauzimali živeli ovde pre i nakon erupcije vulkana udaljenog više od 6,500 km.

„Ovi fragmenti su manji od prečnika ljudske kose. Čak i tako maleni, i dalje su dovoljno veliki za precizno datovanje“, rekao je Džon Kapelman, profesor na Univerzitetu Teksas u Ostinu i glavni autor studije.

Čini se da su klimatski efekti erupcije supervulkana Tobe proizveli dužu sušnu sezonu. To je dovelo do toga da se ljudi u tom području još više oslanjaju na ribu. Smanjenje vodotoka je ujedno moglo naterati ljude da migriraju napolje u potrazi za hranom.

Ranije su naučnici pretpostavljali da je vulkanska zima nastala kao rezultat erupcije i da je bila dovoljno duga i teška da zbriše većinu ranih ljudi.

Naime, istraživanja na arheološkom nalazištu u Etiopiji su pokazala da su rani moderni ljudi preživeli i da taj događaj nije bio tako apokaliptičan.