Uzročnik kuge je ubijao ljude mnogo pre istorijskih pandemija Crne smrti u srednjem veku i to u drevnom Egiptu.

Uzročnik kuge je bakterija Yersinia pestis koja je u prošlosti opustošlia čovečanstvo. Svoj procvat doživela je u 14. veku kada je ubila više miliona ljudi. Budući da je reč o bolesti koja jako brzo napreduje i ubija, ona ne stigne da se manifestuje na skeletnim ostacima, zbog toga se sprovode paleogenetske analize skeleta koje mogu prikazati prisustvo ove bolesti. Yersinia pestis je bila prisutna i u praistoriji, čak u neolitu.

Dosadašnja otkrića su bila geografski ograničena na Evroaziju, međutim, najstariji potvrđeni slučaj otkriven je u staroegipatskoj mumiji, starosti oko 3.290 godina.

Ova otkrića su, međutim, do sada bila geografski ograničena na Evroaziju.

Palegenetske analize skeleta

Do sada su svi drevni primeri došli iz Evrope i Azije, sa dokazima o infekciji uočenim na 5.000 godina starim skeletima u Rusiji. Međutim, nakon analize drevne egipatske mumije dokazano je da je kuga takođe bila prisutna u severnoj Africi u zoru bronzanog doba.

• Kuga je potekla iz Egipta. Mit ili stvarnost?
• Naučnici su otkrili potencijalno mesto porekla Crne smrti ili kuge analizom DNK iz zuba

Prisustvo DNK Yersinia pestis pronađen je kod odsraslog muškarca koji je antropogeno mumificiran. Njegovi ostaci danas se nalaze u Egipatskom muzeju u Torinu u Italiji. Mumija je sadržavala tragove Y. pestis DNK u koštanom tkivu i sadržaju creva, što sugeriše da je bolest već uznapredovala.

„Ovo je prvi prijavljeni praistorijski genom Y. pestis van Evroazije koji pruža molekularne dokaze o prisustvu kuge u starom Egiptu, iako ne možemo zaključiti koliko je bolest bila rasprostranjena u to vreme“, napisali su istraživači u apstraktu, predstavljenom na evropskoj konferenciji paleopatologa 2024. godine.

Detaljne informacije biće prikazane u naučnom radu.