Arheolozi su 2016. godine otkrili radionicu za mumifikaciju u Sakari. Analize keramičkih posuda otkrile su tajne sastojke koji ne potiču iz Egipta.

Još 2016. godine, arheolozi su otkrili radionicu za pravljenje mumija na nekropoli Sakara. U radionici su pronađene brojne posude u kojima su se nalazili, ranije nepoznati, sastojci za mumifikaciju.

Mumifikacija drevnih Egipćana još uvek fascinira

Stari Egipćani su razvili izvanrednu sposobnost zaštite ljudskog tela od propadanja nakon smrti. Oni su verovali da je raspadanje tela bila prepreka za postizanje zagrobnog života.

Proces mumifikacije fascinira ljude još od antike, naročito taj hemijski deo koji se sprovodio, ali i ritualni.

“Balzamovanje je podrazumevalo i niz ritualnih radnji i recitovanje bogoslužbenih tekstova, kroz koje bi hemijski tretirano telo oživljavalo i dobijalo novi identitet kao opravdani ili proslavljeni pokojnik, dostojan da živi u podzemlju”, piše u radu objavljenom u Nature.

Mumifikacija tela u Starom Egiptu u početku je podrazumevala prirodno očuvanje tela putem isušivanja, a malo kasnije proto-balsamovanje tokom praistorije (oko 4.300-3.100 godine pne.). Nakon toga se praktikuju složeni faraonski postupci antropogenog isušivanja. Proces sofisticirane mumifikacije, odnosno očuvanja tela, trajao je i do 70 dana.

Novi tragovi procesa mumifikacije

Ranije se o procesu mumifikacije znalo samo iz dva izvora: istorijskih tekstova i hemijskih analiza samih mumija.

Naravno, dešifrovanja hijeroglifa nije nimalo lak posao. Zato se upoređivanje istorijskih tekstova sa hemijskim sastojcima pokazalo teško.

Salima Ikram, arheolog i specijalista za mumije sa Američkog univerziteta u Kairu rekla je: „Možda imate ime nečega, ali ne znate šta je to, osim hijeroglifa koji sugerišu da je to ulje ili smola”.

To se sada promenilo zahvaljujući otkriću podzemne radionice za balsamovanje otkrivenoj 2016. u Sakari.

Unutar radionice u Sakari, koja datira iz 664–525. g. pne, arheolozi su otkrili 30 keramičkih posuda koje su se koristile za mumificiranje pokojnika. Mnoge posude su označene koje sastojke sadrže i za šta se upotrebljavaju.

• Proces prirodne mumifikacije mrtvih u Evropi je stariji nego što se ranije mislilo
• Češki arheolozi iskopali su najveće skladište materijala za mumifikaciju ikada pronađeno u Egiptu

 „Ovo je prvi put da imate posude sa etiketama sadržaja“, rekla je Ikram za Nature portal.

Da bi identifikovao specifičan sadržaj posuda, egipatsko-nemački tim je analizirao smeše koristeći tehniku koja se zove gasna hromatografija-masena spektrometrija. Ovo je pokazalo da su posude sadržavale supstance koje su ranije bile povezane sa mumifikacijom. To su ekstrakti iz žbunja kleke, čempresa i kedrova, koji rastu u istočnom Mediteranu. Tim je takođe pronašao bitumen iz Mrtvog mora, životinjske masti, pčelinji vosak, verovatno lokalnog porekla.

Neophodna trgovina sastojcima za mumifikaciju

Istraživači su takođe identifikovali dva iznenađujuća sastojka. Jedan je smola zvana elemi, koja potiče od drveta Canarium koje raste u prašumama u Aziji i Africi. Drugi se zove dammar koji potiče iz drveća Shorea koji se nalazi u tropskim šumama u južnoj Indiji, Šri Lanki i jugoistočnoj Aziji.

Karl Heron, arheološki naučnik iz Britanskog muzeja, rekao je za Nature: „Egipat je bio siromašan resursima u smislu mnogih smolastih supstanci, tako da su mnoge nabavljane ili trgovane iz dalekih zemalja.”

Kako je tekao proces pripreme ovih materijala za mumifikaciju tek treba da se utvrdi. Ono što je bitno u ovoj studiji jesu nova saznanja o drevnim trgovinama. U Starom Egiptu ovih sastojaka nije bilo pa je bilo nephodno nabavljati ih sa udaljenih lokacija.

Natpisi na posudama iz radionice sadrže uputstva za tretman određenih delova tela. Posebno glave, i za pripremu platnenih zavoja. Neki od ovih tretmana podrazumevali su pripremu i primenu nekoliko smeša.

Oni koji su se bavili balsamovanjem tela imali su sofisticirano raumevanje svojstava sirovina. Keramičke posude su sadržale složene mešavine sastojaka koji su, u nekim slučajevima, bili pažljivo zagrejani ili destilovani. Mnoge smole su imale antimikrobska svojstva ili karakteristike koje su podsticale očuvanje tela. Na jednoj posudi koja je sadržala elemi i životinjsku mast bilo je napisano “da bi njegov miris bio prijatan“.