Fosilni ostaci ranih ljudi ukazuju da su prešli Gibraltarski moreuz kako bi iz Afrike došli u Evropu pre 1.3 miliona godina.

Jedna od najvažnijih kontroverzi o ljudskoj evoluciji i širenju ranih ljudi jeste kada i kojim putem su prvi hominidi stigli u Evropu sa afričkog kontinenta.

Uz pomoć savremenih tehnika datovanja, fosilni ostaci ranih ljudi pronađeni na lokalitetima Orke u Granadi, pokazuju starost od 1,3 miliona godina.

Studiju je vodio Luis Gibert, istraživač i predavač sa Univerziteta u Barseloni, piše u saopštenju.

Rezultati istraživanja objavljeni su u Earth-Science Reviews.

Homo erectus je plivao ili gradio čamce?

Pet fosilnih ostataka iz jugoistočne Španije koji su datovani predstavljaju najstarije dokaze o hominidima u Evropi.

Ukoliko je tačno, ovo pruža jak dokaz za tvrdnju da su pripadnici roda Homo prvi put stigli u Evropu prešavši otvorenu vodu između Maroka i Gibraltara. Što dalje implicira visok nivo tehnološke sofisticiranosti za koji se ranije smatralo da je evoluirao mnogo kasnije.

Koliko god takav zaključak bio zapanjujući i poput naučne fanatastike, on je u skladu sa nekoliko drugih nedavnih otkrića iz drugih delova sveta.

• Najstarije poznato kameno oruđe 1.4 miliona godina starosti pronađeno je u Ukrajini
• Masovno zahlađenje pre 1.1 milion godina zbrisalo je prve ljude
• Fosilni ostaci ranih ljudi starosti više od milion godina pronađeni u Evropi

Mnogo pre nego što se naša vrsta, Homo sapiens, pojavila na Zemlji, drugi hominidi su napustili Afriku i naselili veći deo Azije i Evrope. Iako su preci koje delimo sa ovim istraživačima pravili kameno oruđe pre više od milion godina, u početku se pretpostavljalo da je Evroazija naseljena u potpunosti pešice.

Ideja da bi Homo erectus ili njegovi savremenici mogli da grade čamce ili da plivaju na velike udaljenosti tretirana je kao nemoguća.

Put do Evrope bi zahtevao prolazak kroz delove Azije i oko Crnog mora pre nego što bi hominidi krenuli na zapad.

Datovanje fosilnih ostataka iz Orkea u Granadi, starih 1,3 miliona godina, je u suprotnosti sa tim. Budući da su daleko stariji od bilo kojih drugih fosilnih osttaka iz istočne ili centralne Evrope.

Nova metoda datovanja fosilnih ostataka

Dr Luis Gibert je vodeći autor novog pokušaja datiranja ovih fosila pomoću magnetnih zapisa u sedimentima u kojima su fosili pronađeni. Magnetne stene čuvaju zapis o pravcu magnetnog polja u kome su se formirale. Povremeno preokretanje Zemljinih polova omogućava paleontolozima da datiraju ove stene sa više samopouzdanja od većine alternativnih metoda.

Metodom je utvrđeno da fosilni ostaci sa više nalazišta iz Granade su stariji 200-400.000 godina od najstarijeg staništa hominida na Iberijskom poluostrvu. Još bitnije je to da ih to čini znatno starijim od bilo kog ljudskog fosila u Evropi.

Kako su rani ljudi prešli moreuz?

Znamo da je moreuz ponekad bio blokiran i nemoguć za prelaz. Današnji izgled je formiran pre milion godina, tako da je moreuz bio okružen vodom. Tektonske aktivnosti u tom području su mogle da smanje širinu moreuza, tako je prolaz mogao biti kraći, nego danas.

Međutim, snažne morske struje su činile moreuz vrlo nepogodnim za plivanjem. Tako da, svako ko bi hteo da pređe moreuz morao je da ima neko plovilo, čamac ili splav.

Ovo bi takođe objasnilo kako su Homo floresiensis, takozvani „Hobiti“, prešli još širi moreuz Lombok od 19 kilometara.

„Čovečanstvo je stiglo u Evropu kada je imalo neophodnu tehnologiju da pređe pomorske barijere, kao što se dogodilo pre milion godina na ostrvu Flores (Indonezija)“, rekao je Gibert.

Mogućnost da tako rani ljudski preci sa relativno malim mozgom prave plovila postala je verodostojnija otkrićem drvene konstrukcije stare 476.000 godina. Više o tome: Arheolozi su otkrili najstariju drvenu strukturu staru 476.000 godina

Ukoliko su rani ljudi pre više od milion godina gradili drvene kuće i plovila, moramo se zapitati: Za šta su sve drugo bili sposobni?