Pre oko 9.500 godina na Kipru zajedno su bili sahranjeni čovek i mačka. Ovo je najstariji pronađeni primer takve vrste sahrane.

Arheolozi veruju da je ovo najstariji poznati dokaz posebnog prijateljstva između ljudi i mačaka.

Vreme kada su sahranjeni čovek i mačka je vreme poljoprivredne revolucije. Tada se pripitomljavaju druge životinje, poput svinja, ovaca i slično.

Kosti mačke pronađene su u blizini ljudskih kostiju u grobu, koji se datuje od 7.500 do 7.000 godina pre nove ere. Mačka je pripadala vrsti Felis silvestris, odnosno divljoj mački, koja je znatno veća od savremenih domaćih mačaka, prenosi Science Daily.

Pažljivo sahranjeni ostaci čoveka i mačke pronađeni su zakopani sa školjkama, glačanim kamenjem i drugim ukrasnim artefaktima.

„U nedostatku ogrlice oko vrata, namerno sahranjivanje ove životinje sa čovekom daje snažan dokaz da su mačke imale posebno mesto u svakodnevnom životu i u zagrobnim životima stanovnika Šilurokambosa“, rekao je kustos arheolog Zeder sa Insituta Smitsonijan.

Poreklo mačaka

DNK studije drevnih ostataka mačaka potvrđuju da su se domaće mačke pojavile negde na Bliskom istoku. Upravo tamo dolazi i do pojave prvih civilizacija. Zato i ne čudi pripitomljavanje mačaka na ovom mestu. Ljudi počinju da žive u gusto zbijenim naseljima sa domaćim životinjama i žitaricama što dovodi i do pojave miševa i pacova. Odnosno pojave mačaka koje su pomogle da se unište štetočine.

Naučnici su otkrili da sve današnje moderne mačke imaju pretke među bliskoistočnim i egipatskim mačkama.

• Međunarodni projekat proučava migraciju drevnih mačaka u Evropu, učestvuju i srpski naučnici
• Žrtvovanje pasa u Viminacijumu?
• Naučnici su rekonstruisali lice drevnog psa starosti 7.600 godina iz mezolita

Barem od vremena starih Egipćana, mačke su bile negovane kao pratioci, obožavani kao idoli i čuvane radi kontrole štetočina. Neki stručnjaci veruju da su Egipćani možda pripitomili i uzgajali mačke da bi proizveli različite vrste do 20. ili 19. veka pre nove ere. Međutim, na Kipru su 2001. godine pronađene znatno starije kosti mačaka, piše u Science-u.

Mačke ne potiču sa Kipra

Na ranoneolitskim lokalitetima na Kipru pronalažene su vilice divljih mačaka. To svakako ukazuje da su mačke bile prisutne znatno ranije nego što se mislilo.

„Možda nije iznenađujuće pronaći dokaze pripitomljavanja mačaka i njihovog navikavanja na ljudska naselja tako rano“, dodao je Zeder. „Ono što je zaista iznenađujuće je da ranije nismo videli više ovakvog udruživanja”.

Pouzdano se zna da mačke ne potiču sa Kipra. Verovatno su mačke dovedene na ostrvo već pripitomljene ili su ih kasnije pripitomili. Takođe, to ne mora ni da znači da se radi o kućnim ljubimcima.

“Mačja vilična kost je prvi put otkrivena na Kipru tokom 1980-ih, nagoveštavajući da su ljudi pripitomili ove životinje koje nisu autohtone. Međutim, lisice i druge divlje životinje takođe su dovedene na određena ostrva u to vreme. Iako je vilična kost bila dokaz da su ljudi doneli mačke sa kopna, to ne mora da znači da su ih pripitomili”, rekao je Vigne, vođa iskopavanja.

Svakako je zanimljiva jedinstvena sahrana čoveka sa mačkom. Njihovi skeletni ostaci su bili dobro očuvani. Skelet mačke od 8 meseci je bio ceo i pretpostavka je da je ona ubijena kako bi bila sahranjena pored čoveka.

Za razliku od mačaka, sahranjivanje pasa sa ljudima se događalo ranije i češće.