Ostaci većeg drvenog plovila pronađeni su sasvim slučajno kod Tivta. U podmorju uvale Pržna građevinska kompanija „Gugi Commerce“ iz Budve bagerom je bespravno kopala sitni morski pesak iz plićaka i onda taj materijal damperom transportovala do plaže i kupališta Plavi horizont, gde je pesak potom razastiran po plaži. To je rezultiralo otkrićem arheološkog materijala koji se datuje iz vremena antike do srednjeg veka.

Ova devastacija podmorja možda je Crnoj Gori donela i otkriće jedno od najvećih podvodnih arheoloških lokaliteta.

Ispod slojeva uklonjenog peska ukazali su se ostaci drvenog plovila.

Slučajno otkriće podvodnog lokaliteta

Za ove radove preduzeće Morsko dobro nije dalo saglasnost na ovakvo kopanje peska iz plitke uvale Pržna. Ujedno je reagovala i Ekološka inspekcija. Radove sprovodi investitor kompanija “Qatari Diar Hiotel & Property Investment“ iz Tivta, koji je vlasnik velikog zemljišnog kompleksa u zaleđu te plaže.

Ronilac iz Hrvatske, koji je ovde zaronio nekoliko dana nakon što je bager “Gugi Commerce” izašao iz mora, primetio je ostatke debele drvene kobilice, pramca ili krmenog razboja, te jaka rebra nepoznatog plovila, u blizini kojih je pronašao još više sitnih artefakata – antičkog novca, ostataka hladnog čelika, ali i manjeg srednjovekovnog brodskog signalnog topa. Prema dimenzijama drvenih greda koje čine kobilicu i rebra nepoznatog plovila, izvesno je da se ne radi o manjem čamcu, već o ozbiljnijem brodu. Na snimcima lokaliteta vidi se čak i nekoliko očuvanih Madeira (drvene oplate) na samom dnu i kobilici broda, koji i dalje leže manje-više zatrpani u pesku.

Međutim, lokalitetu, dubokom nešto više od metra, sada prete brojne opasnosti i izazovi koji zahtevaju hitan i adekvatan odgovor nadležnih državnih organa i službi. Pre svega Centra za arheologiju i konzervaciju Crne Gore i Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa Crne Gore, koji su odmah obavešteni o epohalnom arheološkom nalazu na Pržnoj.

O svemu je obavešten i Pomorski muzej Crne Gore u Kotoru, čiji je kustos pomorsko-tehničke zbirke Ilija Mlinarević potvrdio „Vijestima” da je ronilac iz Hrvatske predao sve artefakte koje je pronašao na novootkrivenom lokalitetu u mirnoj uvali na obala zaliva Trašte.

Mišljenja stručnjaka

„Artefakte je pregledao kotorski arheolog Miloš Petričević i sada očekujemo od nadležnih državnih organa da adekvatno postupe, zaštite i istraže ovo hidroarheološko nalazište. Naša ustanova će ovu akciju maksimalno podržati i pomoći, jer je reč o pomorskom i kulturno-istorijskom nasleđu izuzetne vrednosti, jer imamo indicije da je reč o višeslojnom arheološkom nalazištu sa ostacima koji datiraju ne samo iz antike, već i iz srednjovekovnog perioda“, rekao je Mlinarević.

Miloš Petričević, specijalista arheologije iz antičke Grčke i Rima, iz Kotorskog Područnog odeljenja Centra za konzervaciju i arheologiju Crne Gore, rekao nam je da je Pržna izuzetno vredno i višeslojno arheološko nalazište, o čemu svedoče ostaci broda i drugi artefakti sa tih lokacija.

„Pronađeni su primerci rimskog novca – tzv sestercije koje sam po obliku i prečniku okvirno datovao u period iz prvog veka nove ere. Međutim, ostaci samog broda, odnosno način na koji su rebra povezana sa kobilicom i za to korišćeni kvadratni metalni klinovi, ukazuju da se najverovatnije radi o znatno mlađoj, ali i veoma vrednoj posudi iz srednjeg veka. Na to ukazuje i mali brodski signalni top, koji je takođe pronađen u blizini olupine. U svakom slučaju, reč je o izuzetno vrednom i značajnom otkriću koje potvrđuje da je zaliv Pržna od davnina korišćen kao pomoćno pristanište, odnosno mesto gde su čak i drevni pomorci, na mekom, sitnom pesku, nasukali i potom izvlačili svoje brodove. mora za vreme velikih oluja, jer im je svakako bilo lakše i sigurnije nego da drže čamce na sidrištu obližnjeg zaliva Bigova gde bi rizikovali da ih talasi bace na stenovitu obalu i razbiju. Ovo je još jedan nalaz koji ide u prilog tezi da se izgubljeni antički grad Akruvijum možda nalazio na obali Donjeg Grblja – oko današnje Bigove jer znamo da je to bila važna luka“, rekao je Petričević i dodao da ga brine što je on rekao je da Crna Gora nema skoro nikakav kapacitet da na adekvatan način zaštiti, istraži i prezentuje ovaj vredan arheološki nalaz u Pržni.

• Podvodna arheološka istraživanja donela su otkriće vizantijskog broda u blizini grčkog ostrva Samos
• Olupina Antikitera-najpoznatiji brodolom iz drevnog sveta
• Misterija sahrane broda Saton Hu
• Arheolozi pronašli ljudske ostatke iz mezolita u pećini kod Nikšića

„Najmanje što se može i mora učiniti je da se metodom C14 datiraju uzorci drveta sa ostataka broda, a zatim da se ovaj lokalitet u potpunosti istraži i zaštiti na najadekvatniji način jer se nalazi u uvali koja je popularne plaže i na veoma malim dubinama“, rekao je Petričević i dodao da nije optimista da će naše nadležne državne institucije znati kako da pristupe ovom poduhvatu na pravi način, „jer je Odeljenje za podvodnu arheologiju Centra za arheologiju i konzervaciju Crna Gora je na Cetinju, a ne na obali, a mi bukvalno nemamo tehničke kapacitete da izvršimo neophodna dalja iskopavanja i odvozimo velike količine peska oko lokaliteta, niti da sutra uklonimo ostatke broda iz mora, adekvatno očuvamo ih i predstaviti u muzeju“.

Vrednost neočekivanog arheološkog nalaza u podmorju Pržna potvrdio je podvodni arheolog Darko Kovačević. Predavač je na Univerzitetu Malta na programu pomorske arheologije i saradnik Opštine Budva na projektu Blue Med plus, a trenutno je angažovan kao stručni saradnik na Pomorskom fakultetu u Kotoru na projektu „Zaštita podvodnog nasleđa kroz digitalizaciju i valorizaciju, kao novi oblik turizma“. WRECKS4ALL.

„Zaliv Trašte je bio drevno sidrište jer je idealno zaštićen od jakih udara mora. Pesak u zalivu prekrio je sve što je ovde vekovima „taloženo” kao materijalni ostatak tog vremena i pomorske trgovine. Problem je, međutim, što se u Crnoj Gori niko ne bavi podvodnom arheologijom na pravi način i nedovoljno razume ono što se naziva proces formiranja lokaliteta – proces formiranja arheološkog lokaliteta. Ovde se niko nije pitao gde je bila drevna obala i kakvo je tada bilo morsko dno, zapravo niko nikada nije proučavao i proučavao obalu. Nažalost, malo je onih koji razumeju more i njegovu dinamiku, ali kada se, neočekivano i sticajem srećnih okolnosti, dođu do ovakvih otkrića, kao što je ono u zalivu Pržna, onda je to obaveza svih nas, a državu, pre svega, da adekvatno istražimo, zaštitimo i predstavimo javnosti“, rekao je Kovačević.

Pošaljite nam fotografije spomenika kulture koji su zapušteni

Izvor: Vijesti