Jedno od najočuvanijih remek dela keltske umetnosti predstavlja bogato dekorisan srebrni kotao iz Gundestrupa. Pronađen je 1891. godine u tresetištu u Jutlandu u Danskoj. Impresivna izrada i ikonografija sugerišu da su motivi i predstave delo dva indoevropska plemena, a da je kotao bio ili ukraden ili je bio donet na poklon.

Poreklo izrade kotla iz Gundestrupa možemo da pratimo hiljadama kilometara od mogućeg mesta nastanka. Potencijalno mesto izrade možda je bila današnja teritorija Balkana.

Kotao iz Gundestrupa je religijska posuda od 9 kg pronađena u Jutlandu u Danskoj 1891. godine. Pronađen je u tresetištu rastavljen na pet dugih pravougaonih ploča, sedam kratkih i na jednu okruglu ploču. Svaka ploča je izrađena od 97% čistog srebra i ispunjena različitim motivima životinja, biljaka i paganskim bogovima. Ploče su nakon toga bile rekonstruisane u sadašnji oblik kotla. Pet pravougaonih ploča smešteno je u unutrašnjosti kotla, ostavljajući 2 cm prostora između svake, a sedam (izvorno osam) ploča formiraju spoljašnju stranu kotla.

Poreklo izrade kotla

Najbolje očuvani predmet umetnosti iz gvozdenog doba predstavlja kotao iz Gundestrupa. Privukao je pažnju mnogih naučnika, a interes za kotlom je u prošlosti rasla. Ono što ga činim izuzetnim i jedinstvenim jeste visokokvalitetna izrada i ikonografska različitost. To je dovelo do neprekidne istrage o poreklu kotla.

Iako se kotao datuje u 2-1. vek p.n.e. i dalji postoji dovoljno puno prostora za misterijom u vezi sa mestom njegove proizvodnje. Glavni problem polazi od činjenice da su njegov stil i izrada trakijski pre nego keltski, upkos dekorativnim očiglednim keltskim motivima.

Dosadašnja mišljenja su, u velikoj meri, podeljena u dve grupe. Tu su oni koji raspravljaju o galskom poreklu (keltsko pleme), a drugi tvrde da je u pitanju trakijsko poreklo. Stariji istraživači su locirali proizvodnju kotla na keltskom zapadu, dok se drugi ipak odlučuju za donji Dunav u jugoistočnoj Evropi ili za današnji Balkan.

Misterija kotla iz Gundestrupa

Kao rekonstruisana posuda, kotao se sastoji od pet unutrašnjih ploča. Svaka ploča prikazuje scene ratnika, božanstava i egzotičnih zveri. Na sedam, od preostalih osam, spoljnih ploča dominira bista junaka ili paganskih bogova. Na osnovnoj okrugloj ploči prikazan je veliki bik sa psom i čovekom sa kopljem.

Slonovi, lavovi i nekoliko nepoznatih bogova predstavljeni u inostranom stilu, ukazuju na to da je kotao izvorno stigao iz dalekog područja.

• Ritualno “ubijanje predmeta” kod Kelta
• Ostava sa blagom na skordiskom utvrđenju Židovar u severoistočnoj Srbiji

Uprkos ikonskoj ulozi koju je Gundestrup stekao u popularnim publikacijama o Keltima, ne postoji sumnja da je stil izrade i ukrasa trački, iako su određeni ikonografski motivi keltski i zapadni. Tačno mesto izrade još uvek je otvoreno pitanje. Možda je to bio poklon velikom poglavaru ili je to bio ratni plen?

Iako se ne može saznati poreklo jednog od najimpresivnijih nalaza keltske umetnosti, zanimljiv je put koji je kotao prešao da bi na kraju završio u močvari u delovima.

Ukoliko je predstavljao ritalnu posudu, onda i ne čudi zašto je pronađen u močvari. S obzirom da su Kelti “žrtvovali” ili ubijali pojedince i bacali ih u močvare. Njima su močvare bila mesta na kojima su beživotne žrtve nudili bogovima.