Jedno od najočuvanijih remek-dela keltske umetnosti predstavlja bogato dekorisan srebrni kotao iz Gundestrupa. Pronađen je 1891. godine u tresetištu u Jutlandu, u Danskoj. Impresivna izrada i ikonografija sugerišu da su motivi i predstave delo dva indoevropska plemena, a da je kotao bio ili ukraden ili donet na poklon.

Poreklo izrade kotla iz Gundestrupa možemo pratiti hiljadama kilometara od mogućeg mesta nastanka. Potencijalno mesto izrade možda je bila današnja teritorija Balkana.

Kotao iz Gundestrupa je religijska posuda težine od 9 kg pronađena u Jutlandu, u Danskoj 1891. godine. Pronađen je u tresetištu rastavljen na pet dugih pravougaonih ploča, sedam kratkih i jednu okruglu ploču. Svaka ploča je izrađena od 97% čistog srebra i ispunjena različitim motivima životinja, biljaka i paganskim bogovima. Ploče su nakon toga bile rekonstruisane u sadašnji oblik kotla. Pet pravougaonih ploča smešteno je u unutrašnjosti kotla, ostavljajući 2 cm prostora između svake, a sedam (izvorno osam) ploča formira spoljašnju stranu kotla.

Poreklo izrade kotla

Najbolje očuvani umetnički predmet iz gvozdenog doba predstavlja kotao iz Gundestrupa. Privukao je pažnju mnogih naučnika, a interes za njim je u prošlosti rastao. Ono što ga čini izuzetnim i jedinstvenim jeste visokokvalitetna izrada i ikonografska raznovrsnost. To je dovelo do neprekidne istrage o njegovom poreklu.

Iako se kotao datuje u 2-1. vek pre nove ere, i dalje postoji dovoljno prostora za misteriju u vezi sa mestom njegove proizvodnje. Glavni problem polazi od činjenice da su njegov stil i izrada trakijski, pre nego keltski, uprkos očiglednim keltskim motivima.

Dosadašnja mišljenja su, u velikoj meri, podeljena u dve grupe. Jedna grupa raspravljaj o galskom poreklu (keltsko pleme), dok druga tvrdi da je u pitanju trakijsko poreklo. Stariji istraživači su locirali proizvodnju kotla na keltskom zapadu, dok se drugi ipak odlučuju za donji Dunav u jugoistočnoj Evropi ili za današnji Balkan.

Misterija kotla iz Gundestrupa

Kao rekonstruisana posuda, kotao se sastoji od pet unutrašnjih ploča. Svaka ploča prikazuje scene ratnika, božanstava i egzotičnih zveri. Na sedam od preostalih osam, spoljnih ploča dominira bista junaka ili paganskih bogova. Na osnovnoj okrugloj ploči prikazan je veliki bik sa psom i čovekom sa kopljem.

Slonovi, lavovi i nekoliko nepoznatih bogova predstavljeni su u stranom stilu, ukazujući na to da je kotao izvorno stigao iz dalekog područja.

• Ritualno “ubijanje predmeta” kod Kelta
• Ostava sa blagom na skordiskom utvrđenju Židovar u severoistočnoj Srbiji

Uprkos ikonskoj ulozi koju je kotao iz Gundestrup stekao u popularnim publikacijama o Keltima, ne postoji sumnja da je stil izrade i ukrasa trački, iako su određeni ikonografski motivi keltski i zapadni. Tačno mesto izrade još uvek je otvoreno pitanje. Možda je to bio poklon velikom poglavaru ili je bio ratni plen?

Iako se ne može saznati poreklo jednog od najimpresivnijih nalaza keltske umetnosti, zanimljiv je put koji je kotao prešao da bi na kraju završio u močvari u delovima.

Ukoliko je predstavljao ritualnu posudu, ne čudi što je pronađen u močvari, s obzirom na to da su Kelti “žrtvovali” ili ubijali pojedince i bacali ih u močvare. Keltima su močvare bila mesta na kojima su beživotne žrtve nudili bogovima.