Arheolozi su, iskopavajući južnu gradsku nekropolu, otkrili još jedan svetski unikat – grobnicu ranohrišćanskog sveštenika sa početka 3. veka.

Sahranjen je bez sarkofaga ili ozidane grobnice, što je na prvi pogled ukazivalo na grob siromaha, pišu Novosti. Neočekivano, pod alatom arheologa, ukazale su se dragocenosti: masivni srebrni prsten sa dragim kamenom i urezanim ribama i krstoliko sidro, kalem zlatne žice i bronzani šestar.

“Vid sahrane ni po čemu nije izdvajao ovaj grob od desetina sličnih koliko ih svake nedelje istražimo, ali dragoceni predmeti položeni uz pokojnika su ukazivali na potpuno drugačiju priču“, kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i rukovodilac Naučnog projekta Viminacijum.

Hrišćanski simboli na nalazima

“Na gemi srebrnog prstena urezano je sidro sa po jednom ribom sa obe strane, a to su u antici simboli hrišćana, proganjane, ilegalne i zatvorene zajednice najranijih pratilaca nove religije nastale na prostoru Bliskog istoka.”

Rani hrišćani koji su proganjani su, za međusobno prepoznavanje, koristili tajni jezik znakova. Bili su to uobičajeni simboli iz rimske svetovne umetnosti, ali korišćeni tako da ih razumeju samo posvećenici rane crkve. Današnji hrišćanski simboli, a pre svih krst, ulaze u upotrebu tek nakon legalizacije ove religije, u vreme Konstantina i Licinija.

• Žrtvovanje pasa u Viminacijumu?

Za rane hrišćane je sidro, kotva, bilo simbol nade u spasenje, jer je ono uopšte u antici smatrano znakom sigurnosti. Svojim oblikom, sa prečagom na vrhu, podsećalo je vernike i na krst na kome je razapet Isus, čiji je simbol bila riba.

“U ranom hrišćanstvu nije korišćen moderni simbol krsta, već slovo T, slično sidru na viminacijumskom prstenu” – kaže dr Korać.

“Vernici su polagali beskrajnu nadu i veru u Hrista, a simbol sidra, kotve, to je metaforično izražavao. Sveti Pavle u svojoj “Poslanici Jevrejima” kaže: “…mi koji smo pribegli da se držimo nade koja je pred nama, nju imamo kao kotvu duše, čvrstu i pouzdanu” – citira dr Korać.

Pokojnik je sahranjen u vreme stvaranja nove religije

Vreme sahrane tajanstvenog pokojnika je procenjeno na prvu polovinu 3. veka. Telo je, kao i kod današnjih hrišćana, sahranjeno u osi istok-zapad. Arheolozi kažu da je ovaj hrišćanin iz Viminacijuma živeo na razmeđu 2. i 3. veka, u istorijski maglovitom vremenu, kada se tek stvarala nova religija koja će promeniti istoriju čovečanstva.

“U toj priči Viminacijum je imao veoma značajnu ulogu, nedvosmisleno nam ukazuju nova otkrića u kojima su kodirani važni podaci “,kaže dr Korać.

“Primer je skromna sahrana pokojnika koji očigledno nije bio siromašan, jer su kraj njega položene velike dragocenosti. Kada posmatrate celovitu sliku, vidite da je reč o šifrovanoj poruci. Taj čovek je pripadao kultu kome je luksuzno sahranjivanje i ostavljanje uspomene o postojanju na ovom svetu nevažno. Dragoceni predmeti položeni kraj njega nisu tu da svedoče o materijalnom bogatstvu. Oni su simboli koji ukazuju da je taj čovek bio veliki posvećenik kulta i da se verovatno nalazio visoko u duhovnoj hijerarhiji.”

Otkriveni nalazi ukazuju na zanimanje?

Pored stopala pokojnika arheolozi su otkrili šestar, kalem zlatne žice i nepoznatu gvozdenu alatku koja je zasada neprepoznatljiva zbog korozije. Prva asocijacija na predmete koji su polagani pred pokojnika je da oni ukazuju na njegovo zanimanje. Takva praksa nije nepoznata na viminacijumskim nekropolama, gde je otkriveno nekoliko grobova lekara koji su sahranjeni sa svojim instrumentima. Međutim, takvo jednostavno tumačenje nije uvek ni jedino, ni tačno.

“Značenje šestara i kalema zlatne žice tek treba dekodirati“, kaže dr Korać.

“Predmeti koji se polažu u grobove se pažljivo biraju i mora se uzeti u obzir njihova moguća simbolika. Šestar je alat arhitekte, stvaraoca, pa je u srednjem veku sporadično prikazivan kao simbol božanske kreativne snage na predstavama stvaranja sveta. Prikaz Hrista sa šestarom nalazi se na ikonama, u iluminiranim rukopisima i mnogim katedralama.”

Kalem zlatne žice može da bude simbol “Arijadnine niti”, mitskog klupka konca iz popularnog helenskog mita koji je heroju omogućio spasenje, izlaz iz smrtonosnog lavirinta.

“Takva priča o spasenju je potpuno hrišćanska, a već smo rekli da hrišćani koriste popularne antičke simbole, samo na svoj način, kao tajni jezik. Opšte je poznato i da je uticaj helenskog platonizma na stvaranje nama poznatog hrišćanstva izuzetno veliki. Viminacijum možda čuva šifru, pravi “Da Vinčijev kod“, koja će nam odgonetnuti kako se ta priča odvijala.”