Jedna od velikih praistorijskih zagonetki jeste nalazište Dolina ćupova. Više od 3000 megalitskih ćupova raštrkano je na visoravni u severnom Laosu.

Tajanstvena Dolina ćupova verovatno je korišćena kao nekropola pre oko 2.000 godina, tokom gvozdenog doba, ali i kasnije. Dolina ćupova nalazi se na brdima visoravni u severnom Laosu, u jugoistočnoj Aziji.

Veruje se da su pojedini masivni kameni ćupovi korišćeni su za smeštanje ljudskih kostiju nakon što bi telo istrulilo i ostale samo kosti. Jako mali broj ljudskih skeletnih ostataka je otkriven, tako da i dalje ostaje misterija njihove prvobitne namene.

Prva arheološka iskopavanja sprovedena su pre 100 godina. Do danas je zabeleženo preko 170 lokaliteta sa kamenim ćupovima. Na pojedinim lokalitetima ih ima jako malo, a na drugim lokalitetima ima i po više desetina. Uglavnom se datuju od 500. godine pre nove ere pa sve do 500. godine nove ere, pa čak i do 800 godine naše ere.

Na Uneskovu listu svetske baštine Dolina ćupova upisana je 2019. godine.

Ćupove su napravili divovi

Prema lokalnoj legendi, ćupove je napravio Khun Cheung, drevni kralj divova. On je nakon duge i pobedničke bitke, izradio ćupove kako bi napravio ogromne količine slavljeničkog pirinčanog vina.

• Misterija 2.000 godina starih Bagdadskih baterija
• Misteriozno pismo sa Uskršnjeg ostrva je jedinstveno, a njegovo poreklo dugo muči naučnike
• Misterija Naska linija je konačno rešena

Ćupovi su isklesani od peščara, granita, krečnjaka, odnosno njima dostupnih materijala iz kamenoloma. Smatra se da su transportovani i po više kilometara od kamenoloma do mesta gde se danas nalaze.

Njihova visina se kreće od 1-3 metra. Najveći kameni ćup ima 3 m visinu i oko 14 tona težinu.

Oni su cilindričnog oblika. Neki su imali kamene poklopce. Što može nagovestiti da se u njima zaista nalazio i čuvao neki lako kvarljivi materijal.

Sa druge strane, možda su ponekad služili za sahranjivanje pokojnika. Kada se telo raspadne, skeletni ostaci se uklanjaju i pravi se mesto za sledećeg pokojnika.  

Njihova namena ostaje tajna

Same kamene ćupove je teško tačno datovati. Datovanje je bilo moguće na osnovu pronađenih artefakta. Poznati francuski arheolog Madlen Kolani, izvestila je 1935. godine da je u nekim ćupovima pronašla ljudske ostatke. Međutim, arheolozi sa novijim iskopavanjima nisu pronašli ljudske ostatke unutar ćupova u Dolini ćupova.

Ono što su današnji arheolozi pronašli su dokazi o sahranjivanju na lokacijama gde su kameni ćupovi, ali ne unutar njih samih.

Analiza ljudskih skeletnih ostataka radioaktivnim ugljenikom C14 pokazala je da su pokojnici sahranjeni između 700. i 1.200 godine. Što ih čini znatno mlađim nego kamene ćupove. Moguće je da su ljudi nastavili tradiciju sahranjivanja njihovih predaka na istom mestu.

Iako postoji veliki broj lokaliteta sa kamenim ćupovima, samo sedam lokacija je bezbedno za obilazak i arheološka istraživanja. Laos je 60-tih godina prošlog veka bombardovan od strane američkih snaga, pa su na mnogim nalazištima ostale bombe koje nisu eksplodirale. Lokalitet br. 1 je najposećeniji i najpopularniji za turiste.

Možda će buduća istraživanja dati više odgovora, a možda njihova misterija neće biti nikada rešena.