01/12/2022

Neolitski lokalitet Divlje Polje (foto: S. Perić))

Prošle godine na jesen započeta su zaštitna arheološka iskopavanja neolitskog lokaliteta Divljeg Polja u Ratini kod Kraljeva. Iskopavanjima rukovodi tim sa Arheološkog instituta u Beogradu na čelu s prof. dr Slavišom Perićem. Ove godine u martu započeta je druga kampanja istraživanja na trasi budućeg autoputa. Na prostoru od 10 hektara prostire se lokalitet iz vinčanske kulture, ali se istražuje samo mali deo.

Arheološkim iskopavanjima Divljeg Polja rukovodi prof. dr Slaviša Perić iz Arheološkog instituta, stručnjak za neolit. Dugi niz godina je  rukovodilac istraživanja znatno većeg i bogatijeg neolitskog lokaliteta Drenovac kod Paraćina.

Za vinčanski lokalitet se zna od ranije. Sistematska istraživanja sprovodio je Narodni muzej u Kraljevu 1980-tih godina.

Večita misterija drevnih ljudi iz vinčanske kulture jeste šta se sa njima dogodilo, gde su otišlo? Gde su im groblja? Zašto su kuće spaljivane?

Više o tome  pročitajte ovde:

Zoomorfna dečija zvečka koja je pronađena na Divljem Polju 1980. godine (izvor: Narodni muzej Kraljevo)

Neolitski lokalitet Divlje Polje kod Kraljeva

Prošle godine započeta su iskopavanja na površini od pola hektara. Neolitsko selo je zauzimalo prostor od čak 10 hektara, ali se iskopavanja sprovode samo u onom delu gde će proći autoput. Tako da je ovde reč o zaštitnim arheološkim iskopavanjima koja se sprovode pre izgradnje autoputa. Nažalost, arheolozi će ostati uskraćeni za mnogo više. S obzirom da će se arheološki istražiti samo jedan mali deo.

Arheološki lokalitet Divlje Polje na obodu Ratine iznad Ibra pripada vinčanskoj kulturi ili mlađem kamenom dobu od 5.400-4.500 godina pre naše ere.

Pretpostavka je da je život na Divljem Polju trajao oko 300 godina i da je do njegovog prekida došlo oko 4.800-4.500 godine pre nove ere.

Tegovi sa vertikalnog tkačkog stana (foto. D. Perić)

Prof. dr Perić je za portal Krug rekao da je se neolitsko naselje nalazi ispod savremenih kuća i da je pripadalo grupi manjih grupi manjih vinčanskih naseobina. Budući da u Srbiji postoje neolitska naselja koja se prostiru i na mnogo većem prostoru, oko 50-60 hektara.

Svakodnevni život Vinčanaca

Njihove kuće su imale središnji deo od drvene konstrukcije, između drvenih stubova bilo je pruće i onda je sve sa obe strane oblepljeno glinom. Zid je bio debeo i do 40 centimetara. To je bila moćna arhitektura. U tom mlađem perioduvVinčanske kulture imamo pouzdane dokaze da su Vinčanci gradili i kuće na sprat (primer Drenovca), tako da su bili dobri poznavaoci statike i arhitekture. Stambeni objekti su uglavnom bili ujednačenih dimenzija 10 x 5 metara, 12 × 6, u osnovi to bude i 70 kvadrata, odnosno po dve-tri prostorije”, rekao je prof. dr Perić.

Vinčanci iz ovog naselja bavili su se pretežno i intezivno zemljoradnjom. Na to ukazuju ostaci žrvnjeva na kojima su mleli žito i avana. Takođe, pronađeni su i tegovi, koji su po svojoj prilici korišćeni prilikom ribolova tako što su bili prikačeni na mrežu koja se bacala u reku. Pronađeni su tegovi koji su bili deo vertikalnog tkačkog “stana”. Pored toga što su neolitske zajednice poznate po domestikaciji životinja i biljaka, to nužno ne znači da im je to bila i primarna i jedina delatnost, već da su koristili i druge dostupne izvore hrane-ribu.

Prof. dr S. Perić pokazuje kako se koristi neolitski žrvanj (foto: portal Krug)

Na ovom lokalitetu su primećeni tragovi gorenja, odnosno kuće su sve bile spaljene. Šta je uzrok tome? To je i dalje misterija. Zanimljivo je to, da se arheološki materijal nalazi u tim kućama na mestu na kojem je prvobitno bio u vreme upotrebe.

Sudbina lokaliteta

Kad završimo istraživanje, ovaj deo lokaliteta će biti predat na gradnju, trasa puta prelazi preko lokaliteta. Ono jeste značajno, jer svako je značajno, ali ostaci su takvi da ne može da se konzervira. Mnogo bi skuplje došlo izmeštanje, zaštita… ostaci su trošni, jer su bili plitko u zemlji. U Drenovcu kod Paraćina smo napravili model naselja, imamo balon od 1.200 kvadrata i 4 kuće smo konzervirali sa kopletnim inventarom, ali jedna kuća je, recimo, imala čak 90 keramičkih posuda. Jedna kuća bila je vekovima prekrivena debelim slojem naplavine i time prirodno konzervirana. Ovde nemamo takvih nalaza, sve je bilo plitko pod zemljom, ovde je bio kukuruz jesenas kad smo došli, i plus kiselo zemljište koje ubrzava raspadanje”, rekao je prof. dr Perić.

Arheolozi su pronašli tragove iz mlađih perioda. Radi se o keltskom naselju iz  perioda kasnog latena (od 2. veka pre nove ere do početka nove ere). Ono je moglo da traje oko 100 godina. Iskopali su deo latenskog rova, koji je verovatno bio deo odbrambenog rova sa palisadama. U rovu je i pronađena latenska keramika.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Translate »